Nemačka ide ka rekordnom zaduživanju: Bilion evra za infrastrukturu i naoružanje

Bundestag je glasovima Demohršćana, Socijaldemokrata i Zelenih odobrio ustavne promene koje otvaraju put rekordnom zaduživanju i rekordnim investicijama u odbranu i privredu a odluka se već sada opisuje kao „istorijska“.

Donji dom nemačkog parlameta je tako dvotrećinskom većinom promenio član ustava koji ograničava visinu zaduživanja i time je omogućen reformski paket Demohrišćana i SPD-a u visini od gotovo bilion evra, od čega pola otpada na finansiranje modernizacije nemačke vojske – Bundesvera i odbrambenih sposobnosti Nemačke, a druga polovina na finansiranje mera za podsticanje privrede i obnovu infrastrukture, objavio je Deutche Welle.

Ovu odluku, međutim, treba da potvrdi i gornji dom parlamenta – Bundesrat, a glasanje je zakazano za petak, 21. mart.

ŠTA JE U PAKETU OD BILION EVRA?

Kada je reč o novcu namenjenom odbrani, iz tih sredstava će moći da finansiraju vojska, civilna odbrana, obaveštajne službe, zaštita IT sistema i pomoć državama napadnutim suprotno međunarodnom pravu.

Među planiranim rashodima je i vojna pomoć Ukrajini, za koju je za 2025. godinu predviđeno četiri milijarde evra, uz mogućih dodatnih tri milijarde evra u skoroj budućnosti.

Nova pravila finansiranja odbrane  važiće za rashode koji premašuju jedan procentni poen nemačkog BDP-a, što na osnovu projekcija za 2024. godinu iznosi oko 43 milijarde evra a rashodi iznad tog iznosa više neće biti ograničeni, piše Deutche Welle.

Druga polovina paketa namenjena je ulaganjima u, kako BBC opisuje, „klimavu“ infrastrukturu, i podrazumeva izmene zakona kako bi centralna država i pokrajine u te svrhe u narednih 12 godina mogle da se zaduže za ukupno 500 milijardi evra.

Od tog iznosa, 300 milijardi evra trebalo bi da iskoristi savezna vlada, dok je po 100 milijardi planirano za infrastrukturne potrebe pokrajina kao i za investicije u zaštitu klime.

DA LI INFRASTRUKTURA TREBA DA BUDE PRIORITET?

U jednoj od prvih reakcija na odluku Budestaga, rejting agencija Fitch upozorila je da bi najviši AAA kreditni rejting mogao biti pod pritiskom na duže staze ako veliki rashodi ne budu nadoknađeni merama konsolidacije ili ne dovedu do trajnog poboljšanja privrednog rasta.

Projekcije rasta za sada nisu optimistične: dan uoči glasanja u Bundestagu, ugledni minhenski IFO institut ocenio je da strukturni izazovi i neizvesnost parališu industrijsku aktivnost i potrošnju.

„Očekuje se da će bruto domaći proizvod (BDP), prilagođen za cene, u 2025. godini porasti za samo 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Kao rezultat toga, prognoza rasta u poređenju sa našom zimskom prognozom krajem 2024. godine smanjena je za 0,2 procentna poena za ovu godinu. Za narednu godinu predviđa se rast od 0,8 odsto“, naveo je IFO.

Ogradili su se utoliko što su naveli da „u svetlu predstojećih odluka o ekonomskoj politici u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama, postoji visok rizik da bi ove prognoze mogle biti netačne“.

SPORAN EFEKAT ULAGANJA U INFRASTRUKTURU

IFO je, inače, samo nedelju dana pre glasanja o ublažavanju „kočnice duga“ u Bundestagu objavio rezultate ankete među 205 profesora ekonomije, koji su listom ocenili da zaduživanje radi ulaganja u infrastrukturu ne treba da bude prioritet.

„Prema mišljenju anketiranih, reforme u oblastima birokratije, penzionog sistema, energetske i klimatske politike bile bi važnije. Masivna zaduživanja za investicije u infrastrukturu, kako trenutno predviđaju CDU/CSU i SPD, ne bi trebalo ključne reformske teme nove nemačke vlade,“ istakao je u pisanoj izjavi stručnjak IFO Niklas Potrafke.

Taj minhenski institut je krajem godine objavio i istraživanje koje je pokazalo da samo preobimna birokratija nemačku privredu godišnje košta 146 milijardi evra.

Izračunali su, takođe, i da bi digitalizacija javne uprave do nivoa na kome se nalazi Danska podigla ekonomski učinak nemačke privrede za 96 milijardi evra godišnje.