Nemačka vladajuća koalicija, koju čine Socijaldemokrate, Liberali i Zeleni, dogovorila je ključne tačke vezane za dolazak kvalifikovanih radnika iz inostranstva. O tome će se odlučivati ove srede u kabinetu kancelara. U prvom kvartalu naredne 2023. godine, kabinetu bi trebalo da bude dostavljen gotov nacrt zakona, na čijoj izradi su radila ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i ministarstva rada, privrede i obrazovanja. Ključnu ulogu imali su ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer i ministar rada Hubertus Hajl, piše DW.
Na dvadeset i tri stranice, predstavnici vladajuće koalicije iznose brojne ideje o tome kako Nemačku, kao tržište rada, učiniti privlačnijom za kvalifikovane radnike u inostranstvu, kako privući studente i istraživače, kao „kvalifikovane radnike sutrašnjice“ ili kako poboljšati mogućnosti učenja nemačkog jezika u zemlji i inostranstvu. Taj dokument na uvid je dobio javni servis ARD.
Pojednostaviti dolazak kvalifikovanih radnika
Centralni deo plana je da se zakon o doseljavanju promeni tako da se smanje prepreke za dolazak kvalifikovanih radnika iz inostranstva. Cilj je da se omogući da ljudi iz trećih zemalja lakše nađu posao u Nemačkoj. Ministri pritom govore o tri takozvana „stuba“.
Prvi stub obuhvata preduslove koje kvalifikovani radnici iz inostranstva moraju da ispunjavaju da bi im se dozvolilo da rade u Nemačkoj. Do sada su morali da imaju priznatu kvalifikaciju i radni ugovor, kao i jednake šanse za zaposlenje kao i nemački državljani. Pojednostavljeno rečeno, priznatim kvalifikovanim radnicima će ubuduće biti pružena veća podrška. U nacrtu se tako navodi da bi trebalo stvoriti uslove za dolazak i boravak u zemlji kvalifikovanih radnika iz inostranstva koji nisu u mogućnosti ili su samo delimično u mogućnosti da predoče dokumente u vezi sa svojim profesionalnim kvalifikacijama. Drugim rečima, njihova stručnost bi mogla da bude proveravana tek u Nemačkoj.
Drugi stub odnosi se na kvalifikovane radnike iz inostranstva koji još uvek nemaju diplomu, ali imaju veliko radno iskustvo. I njima bi trebalo pojednostaviti dolazak na nemačko radno tržište. Između ostalog, vlasti žele da poboljšaju uslove za zaposlene u informacionim i komunikacionim tehnologijama. Kod njih bi trebalo odustati od dokaza o dovoljnom poznavanju nemačkog jezika. U tom slučaju bi kompanije koje nude poslove trebalo da odluče da li žele da zaposle stručnjake i pored nedovoljnog znanja jezika. U tim slučajevima više ne bi bilo pravnih prepreka za zapošljavanje
„Mapa sa mogućnostima za pronalaženje posla“
I konačno, treći stub se odnosi na to da se državljanima trećih zemalja, „sa dobrim potencijalom“, omogući da ostanu u Nemačkoj kako bi pronašli posao. U tu svrhu bi, kako se navodi u dokumentu, trebalo stvoriti „mapu sa mogućnostima za pronalaženje posla“, koja bi se bazirala na transparentnom, nebirokratskom sistemu bodova. Kriterijumu za dokazivanje „dobrog potencijala“ mogu da uključuju kvalifikacije, poznavanje jezika, profesionalno iskustvo, povezanost sa Nemačkom i godine kandidata.
Vladajuća koalicija ne planira samo da prilagodi zakone. Ona želi i da više promoviše Nemačku kao atraktivnu, inovativnu i raznoliku doseljeničku zemlju. Jadan od fokusa trebalo bi da bude da se u svetu zna za otvorena radna mesta, kako bi kvalifikovani radnici iz inostranstva stupili u kontakt s poslodavcima i obrazovnim institucijama u Nemačkoj. Kako bi to tačno trebalo da se postigne, za sada ostaje nejasno.
Na primer, navodi se da portal „Make it in Germany“ ima svoju berzu poslova. Ona bi trebalo da bude proširena i dalje razvijana. Takođe bi trebalo povećati broj oglasa za posao. Kako sve to izvesti – to bi trebalo da pokaže nacrt zakona. Neke stvari izgleda nisu potpuno razjašnjene. Recimo, želi se da se proveri da li predintegracijske ponude mogu da se isprobaju još u zemljama porekla.
Promovisati učenje jezika u inostranstvu
Kao ključnu kompetenciju nemačka vlada vidi poznavanje jezika i zato učenje jezika želi da podstakne kako u inostranstvu, tako i u Nemačkoj – recimo kroz širenje digitalnih kurseva jezika i mogućnosti digitalnih ispita. Posebnu ulogu u tome bi trebalo da imaju Gete instituti u zemljama porekla.
U saradnji sa pokrajinama i privrednim komorama, vladajući žele da optimiraju, pojednostave i ubrzaju proceduru priznavanja stranih stručnih kvalifikacija. Jedna od brojnih planiranih mera je, recimo, da tokom postupka priznavanja kvalifikacija, dokumenti mogu da se dostave i na engleskom ili originalnom jeziku.
Mnogo toga u planu Berlina zvuči veoma birokratski, na primer da treba ubrzati administrativne procedure, ali nove ideje bi mogle da donesu mnoge prednosti kvalifikovanim radnicima iz inostranstva, ocenjuje nemački javni servis ARD. Recimo, za njih bi trebalo da postoji moderno i transparentno savetovanje pre nego što dođu u Nemačku, kao i brz proces izdavanja viza. Takođe bi trebalo ljude jasno informisati o uslovima kada njihovi partneri i deca takođe mogu da dođu u Nemačku.
Tagovi
