Nemačka traži obučene radnike, a tržište rada se sve više oslanja na strance. Uprkos pandemiji, nemačke vlasti su prošle godine priznale veći broj diploma nego ranije. BiH i Srbija su na vrhu te liste, piše Dojče vele.
Prošle godine Nemačka je potpuno ili delimično priznala oko 44.800 stranih diploma, kažu podaci nemačkog zavoda za statistiku. To je pet odsto više nego u 2019, uprkos pandemiji koja se 2020. obrušila na nemačku privredu.
Najveći udeo kvalifikovanih stranih radnika došao je iz evropskih zemalja van Evropske unije. Globalnu listu od oko 150 država predvodi Bosna i Hercegovina, a prati je Srbija. Naime, nemačke vlasti priznale su 3.600 zahteva za nostrifikaciju iz BiH i 3.400 iz Srbije. Na trećem mestu je Sirija sa 3.100 priznatih zahteva.
Kao i ranije, najviše se traže medicinari – oko dve trećine priznatih diploma su iz te branše. To uključuje oko 15.500 negovatelja i bolničara, kao i 7.600 lekara. Nemački zvaničnici priznali su diplome još oko 3.300 učitelja i vaspitača, kao i nekih 2.500 inženjera.
Iako broj priznatih zahteva raste, nemački statističari takođe primećuju da je prošle godine manje ljudi zatražilo nostrifikaciju diplome – nekih tri odsto manje nego 2019.
Radna snaga „hitno potrebna“
Nemačka ministarka za obrazovanje Anja Karliček je ipak optimistična i kaže da je za veliki broj zahteva za nostrifikaciju zaslužan i novi zakon o migraciji stručnih radnika donet u martu 2020. Novo zakonsko rešenje olakšava migrantima da se u Nemačkoj bave poslovima za koje su se školovali.
„Od toga obe strane imaju koristi“, kaže ministarka. „Stručni radnici imaju bolje šanse da pronađu dobro radno mesto koje im nudi sigurnost, gde ih cene, mesto koje odgovara njihovim sklonostima i sposobnostima.“ U isto vreme, Nemačka dobija „hitno potrebnu kvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva,“ dodaje Karliček.
Da je situacija hitna potvrđuje i predsednik Nemačke agencije za zapošljavanje Detlef Šele, koji je ove nedelje upozorio da će se u Nemačkoj ove godine broj radno-sposobnog stanovništva smanjiti za nekih 150.000, i da će taj deficit nastaviti da raste.
„Potrebno nam je 400.000 imigranata godišnje, dakle mnogo više nego proteklih godina. Od negovatelja, preko instalatera klima uređaja, do logističara i fakultetski obrazovanih ljudi. Radne snage će nedostajati u svim oblastima“, rekao je Šele za „Zidojče cajtung“, pozivajući vladu da interveniše.
Tagovi
