Zbog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine, u Nemačkoj se drastično promenio i odnos prema nuklearnom oružju: većina sada podržava ostanak američkih atomskih bombi u zemlji, piše Dojče vele.
Većina od 52 odsto anektiranih Nemaca je za to da se američko nuklearno oružje zadrži u Nemačkoj. To je rezultat reprezentativne ankete infratest-dimapa koju je naručio politički magazin Panorama, nemačkog javnog servisa ARD. 40 odsto ispitanih reklo je da nuklearno oružje treba da ostane stacionirano, a 12 odsto čak zagovara modernizaciju i povećanje tog naoružanja. Samo 39 odsto je i dalje za to da se nuklearno oružje povuče iz Nemačke.
To pokazuje da se od rata u Ukrajini drastično promenio i odnos Nemaca prema nuklearnom oružju.
Uporedive ankete poslednjih godina često su pokazivale vrlo jasnu većinu u korist povlačenja američkog nuklearnog oružja. Prema studiji Minhenske bezbednosne konferencije, pre samo godinu dana – sredinom 2021. – samo 14 odsto ispitanih je bilo za nuklearno oružje u Nemačkoj, a većina od 57 odsto je želela njihovo povlačenje.
A u koalicionom sporazumu, tri stranke SPD, FDP i Zeleni su formulisale cilj „Nemačka bez nuklearnog oružja“. Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu, nemačka vlada je objavila da želi da zameni zastarelu flotu aviona Tornado koji su stacionirani u Bihelu – modernim američkim avionima F-35.
Prema procenama, 20 američkih nuklearnih bombi trenutno je uskladišteno u vazduhoplovnoj bazi Bihel u pokrajini Rajnland-Palatinat (Falc), kao deo koncepta unutar NATO. U slučaju da se donose odluka da se te bombe upotrebe – nemački borbeni avioni bi ih nosili do cilja.
Velika podrška pristalica Zelenih
U ovoj anketi koju je naručila Panorama, podrška američkom nuklearnom oružju je posebno visoka među pristalicama Zelenih: 64 odsto je za ostanak ili čak povećanje broja američkih nuklearnih bombi u Nemačkoj. Tik iza Zelenih iza slede pristalice demohršićana CDU/CSU i liberala FDP sa 61 odsto.
Samo je u AfD-u većina od 56 odsto glasala je za povlačenje američkog nukleranog oružja iz Nemačke.
Na to pitanje se drugačije gleda u zapadnoj i istočnoj Nemačkoj: dok je na zapadu 56 odsto ispitanih za dalje stacioniranje ili skladištenje američkih atomskih bombi, na istoku je za to samo 38 odsto dok većina od 54 odsto podržava povlačenje američkog nuklearnog oružja.
Veber: treba govoriti o nuklearnoj opciji u EU
Sada se i u politici glasniji oni koji traže da se razmišlja o sopstvenom nuklearnom oružju Evropske unije. U pozadini su Putinove nuklearne pretnje, ali pre svega zabrinutost da bi budući predsednik SAD ponovo doveo u pitanje članstvo u NATO, a time i bezbednosne garancije Nemačke – baš kao što je to učinio Donald Tramp.
Novoizabrani predsednik Evropske narodne partije (EPP), političar CSU Manfred Veber, koji je svojevremeno bio viđen za predsednika Komisije EU, rekao je u intervjuu za Panoramu:
„Današnja Evropska unija je, mora se reći prilično brutalno, gola u svetu punom oluja. Mi Evropljani danas ne možemo da se branimo ni konvencionalno ni nuklearno bez spoljnih partnera. A to znači da sada moramo da razgovaramo i o nuklearnoj opciji.“
Šef Minhenske bezbednosne konferencije Kristof Hojzgen takođe poziva na dalje jačanje evropske bezbednosti: „Što se tiče nuklearnog zaštitnog štita, moramo da razgovaramo sa Francuskom o proširenju francuskog nuklearnog programa“. Francuska je jedina zemlja u EU koja ima svoje nuklearno oružje.
Nemačka se obavezala da nema svoje atomsko oružje
Nemačka se sporazumom obavezala da neće imati sopstveno nuklearno oružje. Istraživanje koje je naručila Panorama pokazuje da jasna većina od 71 odsto ispitanih i dalje smatra da Nemačka ne bi trebalo da ima pristup sopstvenom nuklearnom oružju ni u okviru EU. Ipak – 20 odsto je čak i za tu opciju.
Reprezentativno istraživanje infratest dimap-a obavljeno je od 30. maja do 1. juna na uzorku 1.337 ljudi sa pravom glasa u Nemačkoj.
Tagovi
