Na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu se mnogo pričalo, ali je ostao utisak da je mir u Ukrajini veoma daleko, piše nemačka dnevna štampa. Sa skepsom je dočekana kineska mirovna inicijativa.
U Minhenu je završena velika Konferencija o bezbednosti, na kojoj su se opet okupili državnici, diplomate i lobisti iz celog sveta. Rusi ovog puta nisu pozvani, te je konferencija bila posvećena maltene samo jednoj temi – ratu u Ukrajini.
U ponedeljak (20. februar) nemačka dnevna štampa donosi brojne komentare.
„Želja za mirom u Ukrajini ujedinila je šefove država i vlada, ministre spoljnih i unutrašnjih poslova na Minhenskoj konferenciji, kao i šarenolike demonstrante ispred zgrade“, piše berlinski Tagescajtung. „Ali to je bilo to. Jer mišljenja se žestoko razilaze na pitanje kako postići mir i kako taj mir treba da izgleda.“
„Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok imala je spreman banalan odgovor: pravedni mir podrazumeva da onaj ko je povredio teritorijalni integritet – naime Rusija – povuče trupe iz okupirane zemlje. U pravu je. Ali za sve na konferenciji bio je rebus kako to postići u dogledno vreme“, dodaje list.
Ugledni Zidojče cajtung piše: „Godinu dana svakodnevnog ubijanja i razaranja i godinu dana globalnih ekonomskih teškoća u oštrom su kontrastu sa zapadnom samouverenošću koja je površinski obojila ovu konferenciju.“
„Na licima ukrajinskih učesnika se pak ocrtavalo ono što se stvarno desilo. Ništa što su čuli u Minhenu nije im ulilo sigurnost. Ni zakletve na solidarnost. Ni reči koje su došle iz toliko zazivanog globalnog juga, a pogotovu ne kineska mirovna inicijativa“, zaključuje minhenski list.
Na kinesku najavu mirovnog plana osvrće se Miteldojče cajtung: „Peking je svestan čežnje ljudi u Evropi za mirom i njihove spremnosti da se uhvate za svaku slamku spasa. Biće, dakle, debate o inicijativi velesile Kine koja bi trebalo da deluje kao kontrateža masovnom naoružavanju država NATO.“
List dodaje da Zapad mora isterati Peking na čistac tako što će ga „pred očima celog sveta meriti jedino po tome da li zbilja koristi uticaj na Putina da se ovaj povuče iz Ukrajine – i to odustajući od svih oblasti na koje sada polaže pravo“.
Rajn-nekar cajtung ima drukčiji stav, navodeći da Zapad nema razloga da automatski odbija predlog iz Kine. „Jer, kineski šef države Si Đinping već je postavio Putinu granice kad je na dan posete Olafa Šolca Pekingu upozorio da se ne sme koristiti atomsko oružje.“
„Drugo, kao posrednik u pitanje dolazi samo država koja ima neku vrstu ekvidistance prema Ukrajini i Rusiji. Zapadni partneri to ne mogu biti. Unutar NATO je do sada kao posrednik figurirao turski predsednik Erdogan, koji je doprineo uspehu sporazuma o izvozu žitarica – a ni on nije baš neki veliki demokrata“, piše list.
Ekonomski list Handelsblat piše o zapadnim isporukama oružja Ukrajini. „Vreme je novac – to će se pokazati već narednih sedmica. Ako Zapad dalje bude oklevao, na kraju cena neće biti samo ljudski životi već će poduhvat biti i skuplji, jer će ponovno osvajanje izgubljenih teritorija tražiti još više oružja.“
„Rat bi se brže završio kada bi Putinova soldateska bila zaustavljena pri novoj ofanzivi. Tada bi i pregovori o kraju rata postali izvesniji i mogli bi se brže pokrenuti. Ako ruski vojnici napreduju na frontu, mir se odlaže, a gubici i glad za oružjem dalje rastu“, smatra komentator lista.
List Merkiše odercajtung osvrće se na ukrajinski zahtev da im se isporuče kasetne i fosforne bombe, što su odbili i nemačka šefica diplomatije Analena Berbok i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
„Kasetne bombe nanose grozomorne povrede i iz dobrih razloga su prezrene širom sveta – uključujući mnoge države EU – dok su fosforne bombe u najmanju ruku kontroverzne“, podseća se u tekstu. List ocenjuje da je Kijev ovim zahtevom sebi učinio medveđu uslugu.
Tagovi
