Da li je ispravno održati sankcije prema Rusiji i podržavati Ukrajinu? Da li se nemački građani plaše dolazeće zime? Prvi program nemačke televizije (ARD) traži odgovore na ta pitanja u svojoj mesečnoj anketi, piše Dojče vele.
Ako bi građani u Nemačkoj izašli na birališta u nedelju, vladajuća „semaforska“ koalicija bi doduše još uvek imala većinu, ali veoma tesnu. Jasniju većinu bi imala koalicija između demohrišćana (CDU/CSU) i Zelenih. To proizilazi iz rezultata ankete koju je za račun Prve nemačke televizije (ARD) sproveo Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest-dimap.
Nezadovoljnih radom vlade ima 63 odsto – a to je najlošiji rezultat aktuelne koalicije do sada. Međutim, samo dve od tri koalicione partije gube na popularnosti. Socijaldemokratska partija Nemačke (SDP) koja je na izborima pobedila sa 25,7 odsto glasova, pala je na 17 odsto. Liberali (FDP) su pali sa 11,5 odsto na 7 odsto. A popularnost Zelenih je porasla.
Isporuka oružja i sankcije
Još uvek postoji podrška za politiku vlade prema Ukrajini, mada je suzdržanija nego u junu. Četiri od deset Nemaca smatraju da je primereno da Nemačka Ukrajinu podržava oružjem. Svaki peti kritikuje isporuke oružja kao nedovoljne, dok u međuvremenu svaki treći smatra da one idu predaleko. Kritičan stav pre svega imaju pripadnici Alternative za Nemačku (AfD) dok bi brojne pristalice liberala i Zelenih podržale i mnogo obimnije isporuke oružja.
Najznačajnije razlike po tom pitanju se pojavljuju u regionima – na istoku i na zapadu Nemačke. Na isti način se razlikuju i odgovori na pitanja koja se tiču sankcija. U Nemačkoj samo svaki peti ispitanik kaže da su sankcije prema Rusiji preoštre. Za svakog trećeg je sadašnji obim sankcija primeren, a sličan broj misli da bi trebalo uvesti oštrije sankcije.
Energija iz Rusije? Ne, hvala!
Postoji velika podrška za energetsku politiku vlade: 71 odsto ispitanika je za to da Nemačka što pre stekne energetsku nezavisnost od ruskih isporuka gasa, a samo 24 odsto smatraju da je to pogrešno. Jedinstvo u tom pogledu vlada u svim slojevima stanovništva i u pristalicama svih partija – osim Alternative za Nemačku. Dve trećine njenih članova smatraju energetski cilj vlade pogrešnim.
U odnosu na ovo pitanje postoje i regionalne razlike. Na istoku Nemačke, u pokrajinama koje su do 1990. pripadale Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR), podrška vladinom kursu je samo 54 odsto, dok je u zapadnim pokrajinama 76 odsto.
Energija vetra, energija uglja
Kojim merama bi trebalo steći energetsku nezavisnost? Intenzivnije korišćenje energije vetra zagovara 81 odsto stanovništva, a pojačano korišćenje kapaciteta termoelektrana na ugalj 61 odsto. Isti procenat ispitanika zagovara i privremeno uvođenje ograničenja brzine na nemačkim auto-putevima. Međutim, nemački liberali (FDP) to odbijaju.
Uglavnom stariji građani zagovaraju i energiju na osnovu uglja i ograničenje brzine, dok mlađi imaju veću distancu prema tim rešenjima. Dobijanje gasa hidrauličkim frakturiranjem zagovara svega četvrtina ispitanika, nezavisno od starosne dobi.
Duži radni vek nuklearnih elektrana
U Nemačkoj električnu energiju proizvode još samo tri nuklearne elektrane. Planirano je da budu isključene krajem godine. Samo 15 odsto građana u Nemačkoj smatraju to ispravnim, 41 odsto ispitanika zagovara višemesečno produženje rada elektrana, dok isti postotak želi generalno produženje korišćenja atomske energije.
Dok cene energije rastu, koalicioni partneri u nemačkoj vladi prepiru se oko dodatnih mera za finansijsko rasterećenje građana. Socijaldemokrate i Zeleni zagovaraju takve mere, a diskutuje se o tome da li treba pomoći svima ili samo onima koji malo zarađuju. U aktuelnoj anketi 41 odsto ispitanika smatra da je finansijska pomoć potrebna svima. A većina od 56 odsto zagovara finansijsko rasterećenje samo za ljude s niskim dohotkom. Jedino sledbenici liberala i Alternative za Nemačku većinski žele da se mere pomoći primene na sve, bez obzira na dohodak.
Tagovi
