Nemačka vlada želi da popuni skladišta gasa pre nego što počne iduća sezona grejanja. Ali, kako su se mnogi pribojavali, u međuvremenu iz Rusije stiže sve manje gasa. U ovom trenutku nivo popunjenosti skladišta gasa je oko 57 odsto, a plan nemačke vlade je da se do 1. oktobra ona popune do 80 odsto kapaciteta, a do početka novembra 90 procenata. Kako popuniti skladišta u situaciji u kojoj stiže sve manje gasa? Rešenje je u – smanjivanju potrošnje.
Oko 16 odsto električne energije u Nemačkoj se za sada proizvodi u elektranama na gas, ali to brzo može da se promeni. Doduše, nije moguće u kratkom roku povećati kapacitete proizvodnje struje uz pomoć obnovljivih izvora (s kojima se trenutku proizvodi 42 odsto), ali se vrlo brzo može reaktivira proizvodnja u termoelektranama na čvrsta goriva. U ovom trenutku u Nemačkoj je još uvek aktivna 151 takva termoelektrana.
A šta je s dekarbonizacijom?
Da li to znači da Nemci odustaju od planova po kojima su u stvari hteli da okrenu leđa uglju? Ne bi trebalo, tako se barem tvrdi. Pre dve godine nemačka vlada odlučila je da bi 2038. trebalo da se ugasi i poslednju elektrana na ugalj. U međuvremenu su porasle i ambicije, počelo je da se govori o 2030. kao roku za dekarbonizaciju u energetskom sektoru. Ministar privrede i zaštite klime Robert Habek (Zeleni) ne odustaje od tih ciljeva, bez obzira na to što bi Nemci uskoro trebalo da počnu da lože mnogo više uglja nego do sada.
Za početak bi, kako planira vlada u Berlinu, trebalo koristiti one termoelektrane koje se vode kao „rezerva u slučaju nužde“. One nisu deo sistema proizvodnje električne energije, ali još uvek nisu ni kompletno ugašene, jer su se čuvale za vanredne situacije. Na raspolaganju je teoretski i „poslednja rezerva“ – kako se nazivaju termoelektrane na lignit, koje se više ne koristi za proizvodnju električne energije zbog toga što ta vrsta smeđeg uglja znatno više zagađuje od kamenog.
Prljava (privremena) proizvodnja energije
Krajem 2018. Nemci su zatvorili poslednji aktivni rudnik iz kojeg se vadio kameni ugalj. Tokom prošle godine, više od 50 odsto uglja Nemci su uvezli iz Rusije. Ruski ugalj može bez problema da se nadoknadi, tvrdi Aleksander Bete iz Udruženja uvoznika kamenog uglja. U Nemačkoj se inače još uvek kopa lignit.
Više struje uz pomoć uglja – ta deviza trebalo bi da važi samo do marta 2024. Tako barem predviđa vladin nacrt zakona. Pre rata u Ukrajini, Nemci su 55 odsto gasa uvozili iz Rusije, a trenutno je ta zavisnost pala na 35 procenata. Do leta 2024, kako se planira, i to bi trebalo da se smanji na 10 odsto.
Atomske elektrane nisu alternativa
Odustajanje od gašenja poslednje tri još uvek aktivne nuklearne elektrane ili čak revidiranje odluke o odustajanju od atomske energije za vladu u Berlinu nije alternativa. Do tog zaključka došlo se na osnovu revizije Ministarstva privrede i zaštite klime, i Ministarstva za životnu sredinu i zaštitu potrošača.
Šef uprave energetskog koncerna RWE iz Esena, Markus Kreber, takođe je isključio mogućnost produženja rada poslednjih (još uvek) aktivnih nuklearki i nakon kraja ove godine.
Dodatne mere
Osim povratka uglju, ministar Habek predstavio je i neke druge ideje za uštedu potrošnje gasa. Spomenuo je finansijske podsticaje industriji kako bi motivisao tvrtke da smanje potrošnju. Gas u Nemačkoj ne samo da je važan kao energent za grejanje stanova, već je pre svega važna sirovina u industriji.
Nemačka vlada već neko vreme pokušava da pronađe načine za uvoz gasa iz drugih zemalja. Počela je i izgradnja LNG-terminala preko kojih je će biti moguć uvoz ukapljenog gasa, a i mali potrošači bi mogli da doprinesu znatnoj uštedi potrošnje – stručnjaci kažu da je za to dovoljno spustiti temperaturu u stanu odnosno kući za samo par stepeni.
Kasnije u penziju
Nakon najave produženja rada termoelektrana, reagovali su i nemački energetski koncerni. RWE je potvrdio da će ta najava imati određenih kadrovskih posledica. Konkretno, RWE obustavlja slanje svojih radnika u prevremene penzije. „’RWE Power’ će prilagoditi svoje kadrovske planove u elektranama i površinskim kopovima novim potrebama, a to se odnosi na nekoliko stotina radnih mesta“, objasnila je jedna predstavnica RWE za list „Rajniše post“.
Radnici koji bi trebalo da odu u prevremenu penziju zbog postupnog gašenja termoelektrana, sada su potrebni energetskim kompanijama. Oni će zato nešto kasnije u penziju, navode iz RWE. Osim toga, planira se i zapošljavanje stručne radne snage sa „eksternih tržišta rada“.
Tagovi
