Nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung piše o višestrukoj zainteresovanosti za litijumska nalazišta u Srbiji. List najpre podseća na nedavnu posetu nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu i njenu izjavu na konferenciji za novinare da je Nemačka takođe zainteresovana za zalihe litijuma u Srbiji. One su otkrivene 2004, a njihov potencijalni ekonomski značaj je od tada stalno rastao. Agencija Blumberg, specijalizovana za informacije iz privrede, izvestila je još 2019. da bi se u Srbiji moglo raditi o najvećim zalihama u Evropi, pišući u ratobornom tonu o „novom evropskom frontu u ekonomskom boju sa Azijom“, prenosi Dojče vele.
Litijum iz Srbije bi, prema tim navodima, mogao da doprinese tome da Evropa izdrži utakmicu s Kinom u proizvodnji auto-baterija. Zato je za Evropu važno da se u Srbiji, gde je u teškoj industriji, od rudnika do čeličana, često kineska konkurencija pobeđivala, u pogledu litijuma ne desi da se opet nametne neki kineski državni koncern.
U tekstu se ukazuje da trenutno prednost nemaju kineske kompanije, već australijsko-britanski gigant Rio Tinto: „U jednom saopštenju kompanije navedeno je da koncern tom investicijom želi da postane jedan od deset najvećih proizvođača litijuma na svetu. Eksploatacija bi trebalo da počne 2024, a predviđeno je da traje 40 godina. Prema sopstvenim podacima, koncern planira da uloži više od dve milijarde evra. Godišnje bi milion vozila bilo snabdeveno baterijama koje bi radile na osnovu litijuma iz Srbije.“
Ko je sve zainteresovan?
Politički značaj projekta je očigledan i potvrđen je nedavno istraživanjem BIRN-a, piše frankfurtski list. „Ta investigativna mreža domogla se poruke ambasadorke Srbije u Briselu, koja izveštava svoje ministarstvo u Beogradu o razgovoru sa jednim od glavnih menadžera Rio Tinta. Koncern je u međuvremenu potvrdio taj susret u Briselu 8. juna. Doduše, Rio Tinto nije navodio detalje razgovora, ali nije ni demantovao hitnu depešu ambasadorke upućenu Ministarstvu u kojoj je razgovor sažet.“
„Prema poruci je menadžer izvestio srpsku diplomatsku predstavnicu o ’veoma uspešnim’ razgovorima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u kojem je dogovoreno da se uspostavi kontakt sa najvećim evropskim proizvođačima automobila kako bi se razgovaralo o otvaranju fabrike litijumskih baterija u Srbiji. Ali u izveštaju je takođe istaknuto da su ’prirodni partneri’ za takav projekat najpre ’Kina, Japan i druge azijske zemlje’.“
Navodi se i da je „Rio Tinto uspostavio kontakt sa Folksvagenom, Dajmler-Bencom i BMV-om. Za sada je neobavezno dogovoren susret menadžera Rio Tinta i Folksvagena. Ako se interesi poklope, onda će se dalje razgovarati sa vladom Srbije o daljim koracima. Razgovori sa ostala dva nemačka koncerna su ’u početnoj fazi’.“
Zabrinutost zbog ekoloških standarda
Predsednik Vučić, piše Frankfurter algemajne cajtung, „u svemu tome mora da uzme u obzir i glasan otpor koji se u Loznici i Beogradu formira protiv eksploatacije litijuma. U Srbiji su u poslednje vreme česte demonstracije protiv zagađenja životne sredine, koje posebno ide pod ruku s kineskim ulaganjima u tešku industriju, ili od njega raste bojazan. Ekološki motivisani protesti su novost u toj balkanskoj državi, ali one dobijaju na zamahu.“
„Različiti pokreti ili protesti još nisu postali politička opcija ili partija koja bi ugrozila Vučićevu moć“, ocenjuje nemački list. „Predsednik Srbije pazi na to da svaku opozicionu formaciju koja može da ima uspeha uguši u začetku, tako što njenu temu diskredituje ili je (prividno) preuzme – njegova Srpska napredna stranka ima više od 75 odsto mandata u Skupštini.“
Autor teksta podseća da je Angela Merkel u Beogradu izrazila „zabrinutost“ za to hoće li u slučaju eksploatacije litijuma uvek biti zadržani ekološki standardi zaštite, te da je Vučićev odgovor bio da će biti primenjeni „najviši evropski i svetski standardi“, dodavši da je na prvom mestu zaštita stanovništva.
Referendum – pseudodemokratska zamka
„Vučić je ponovio svoj predlog da se o planovima Rio Tinta održi referendum. Opozicija, naravno, u tome vidi pseudodemokratsku zamku – na kraju krajeva vlast kontroliše skoro sve masovne medije, a Rio Tinto ima dovoljno novca da investira u veliku kampanju. Ukoliko bi se australijsko-britanski koncern povukao, na vrata bi mogli da zakucaju drugi, na primer – iz Kine“, zaključuje se u tekstu Frankfurter algemajne cajtunga.
Tagovi
