Već dugo se, s vremena na vreme, priča o polarnim medvedima koji su verovatno najugroženiji topljenjem leda na Arktiku pošto to direktno utiče na njihovu ishranu. Poslednja istraživanja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) pokazala su da topljenje glečera i nestanak polarnih zemljišta napreduju mnogo brže nego što je iko mogao da pretpostavi, piše Gardijan, što će imati naročito poguban uticaj na upravo polarne medvede.
Jedan od vodećih stručnjaka na polju ugroženih vrsta Stiven Amstrap rekao je Gardijan da medvedi gladuju, naročito na područjima Aljaske i na ledenim obalama Beringovog mora.
„Pošto se led ubrzano topi i odvaja od obale, znamo da medvedi nemaju čime da se hrane“, istakao je Armstrap.
Grupa istraživača 2015. godine podnela je izveštaj u kojem se navodi da je populacija polarnih medveda na obala Boforovog mora opala za 40 odsto, a Armstrap dodaje da se pretpostavlja da broj ovih životinja nastavlja da progresivno opada.
Led je u ovim područjima toliko tanak da su proletos po prvi put otkazana istraživanja zbog bezbednosnih razloga.
Armstrap objašnjava da je nedostatak hrane kod polarnih medveda vidljiv i u broju mladunčadi koja preživi oko Boforovog mora. Odrasli medvedi imaju dovoljno veliku telesnu masu da možda prežive letnji „post“, ali sa mladuncima to nije slučaj.
Da neki od polarnih medveda na Severnom polu gube kilograme u vreme kad bi trebalo da se goje, pokazalo je istraživanje, objavljeno prošle godine u časopisu Sajens.
Za potrebe istraživanja, naučnici su na devet ženki belih medveda stavili ogrlice za praćenje, s kamerama i aplikacijama za brojanje koraka, registrovanje srčanog ritma i drugih vitalnih podataka, i pratili ih tokom tri proleća. Mečke su povremeno hvatane da bi im se proverila krvna slika i izmerila težina.
Istraživanje je pokazalo da je pet mečki omršavilo, a da su četiri gubile čak između 1,3 i 2,5 kilograma dnevno. Prosečna težina medveda obuhvaćenih istraživanjem je bila 175 kilograma, a jedna od njih je za samo devet dana izgubila 23 kilograma.
Naučnici su istraživali mečke tokom deset dana u aprilu, kada bi oni trebalo da dobijaju na težini što im je nužno da bi kasnije imale mladunce, hranile ih i preživele surovu zimu.
Međutim, zbog sve manje leda, medvedima je sve teže da uhvate mladunce foke u ključno vreme za lov.
Polarni medvedi love s leda, najčešće tako što čekaju da foke izrone kroz rupe u ledu da bi disale, ali ponekad i plivaju za njima. Manje leda na većem prostori znači da medvedi moraju više da se kreću, često plivajući, i to ima ozbiljne posledice poput većeg utroška energije, hipotermije, sve do rizika od uginuća.
Tagovi
