Radikali nisu moji omiljeni tipovi, ali zahvalan sam što postoje. Radikali koji su nam doneli pokret „Okupirajmo Volstrit“ i kampanju Bernija Sandersa dali su problemu nejednakosti toliki značaj; ništa od toga se ne bi desilo bez njih.
Osnivači pokreta „Black Lives Matter“ naterali su nas da razgovaramo o rasnoj nepravdi. Radikalni populisti koji su na kraju stvorili Donalda Trampa pokazali su nam koliko otuđenja ima u Americi.
Radikali su dobri kada treba otvoriti oči i ugledati društvene probleme, ali i proširiti teme o kojima može da se priča. No ukoliko sagledate ko predvodi promene kroz istoriju, to nisu radikali. U jednom trenutku, radikali moraju da se povuku, a na njihovo mesto dolazi razboritije i umerenije krilo tih koalicija.
Negde 1770-ih godina, pobesneli Samjuel Adams sklonio se i dobili smo mnogo umerenijeg Džona Adamsa. Sredinom 19. stoleća, radikali poput Džona Brauna ustuknuli su, a nastupio je Abraham Linkoln, koji je stvari menjao sitnim koracima. U progresivnoj eri, radikali koji su pokrenuli radnički pokret 1880-ih doneli su nam Teodora Ruzvelta.
Radikali nisu dobri u donošenju promena jer oni ne koriste praktične strategije za sprovođenje zakona. Oni takođe dele svet na dobre i loše ljude. Ljudi koji dolaze na njihovo mesto i koji stvarno menjaju stvari su konzervativni radikali. Oni veruju u mnoge ciljeve radikala, ali znaju kako da funkcionišu u demokratskom sistemu.
Konzervativni radikalizam počinje sa umerenošću. Oni imaju poštovanje prema kolektivnoj mudrosti iz prošlosti. Oni shvataju da je glazura civilizacije veoma tanka, i da, ako počnete samo da lomite stvari, dobijate nihilizam, a ne napredak. Oni su svesni da je svet kompleksno mesto, i da je naše znanje ograničeno. Oni su pragmatičari, liberali, oni eksperimentišu.
Ali oni shvataju i da je razborito biti posebno hrabar u trenucima istorijske tranzicije. Oni razumeju da kada se jedno društvo urušava, jedini način da se povrati stabilnost jeste da se suočite sa problemima koji ga napadaju.
Kada sprovode velike promene, ovi konzervativni radikali kanališu revolucionarne impulse u reformske poteze. Linkoln je morao polako da dovede čitavu naciju do trenutka kada je ukinula ropstvo. Danas se Amerikanci nalaze u jeku još jedne istorijske tranzicije, u kojoj su dramatične promene neophodne da bi se sačuvalo ono što najviše volimo u naciji. Krize koje razjedaju američko društvo su poznate: ekonomska nejednakost, rasna nepravda, porodice i zajednice koje se raspadaju, kriza legitimnosti.
Mnogi ljudi u današnjem radikalizmu mogu da namirišu neke prohujale revolucije: destruktivnu brutalnost Francuske revolucije, opaku misaonu policiju Maove Kulturne revolucije, ogoljenu žeđ za moći Lenjinove Sovjetske revolucije.
Ja nisam toliko zaplašen. Ubeđen sam da su sile koje su dale nominaciju Džou Bajdenu mnogo moćnije od nekoliko ekstremista u Portlandu u Oregonu, pa čak i od levičarskih iliberala na univerzitetskim kampusima. Nadam se da će, ukoliko bude u toj poziciji, Bajden i druge vodeće demokrate uspeti da iskuju novi konzervativni radikalizam.
Oni su ceo život proveli unutar liberalnog sistema, razumeju politiku, razumeju prednosti i opasnosti radikalizma. Oni vuku svoju podršku iz širokog dijapazona ideološkog spektra. Ubeđen sam da će, ukoliko Tramp bude pobeđen, revolucionarni ziloti polako nestati, i da ćemo imati otvorene debate o promenama i zakonima.
Tokom ovakvih kriza, svako od nas mora da zauzme stav, da bude jasan za šta se zalaže i gde mu je mesto na političkom pejzažu. Ovo je posebno teško u sadašnjem periodu i sa svim potresima.
Ukoliko se vaši pogledi nisu promenili u poslednje četiri burne godine, onda verovatno niste ni razmišljali mnogo.
Uglavnom podržavam konzervativne radikale, lidere koji su uvereni da možemo da napravimo velike promene, a da u isto vreme pobedimo iliberalizam radikala i na levici i na desnici.
Filozof Ajzea Berlin jednom je rekao da se nalazi na „ekstremno desnom krilu levičarskog pokreta“. Meni je to dovoljno.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. septembra
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
