U proteklih nekoliko dana, usled eksplozija pejdžera, u Siriji i Libanu poginulo je nekoliko desetina ljudi, dok je na hiljade zadobilo teže ili lakše telesne povrede. Prema pisanju Asošijeted presa, pejdžeri su primili poruku od koje su počeli da vibriraju, da bi nakon pritiskanja dugmenceta za prekid vibracije eksplodirali. Tokom sahrane nekog od stradalih u Bejrutu, sa jednog zvučnika se (navodno) čuo upozoravajući glas koji je prisutnima rekao da isključe mobilne telefone, jer bi „bilo koji uređaj zapravo mogao da bude bomba, pa čak i onaj u vašem džepu“.
Može li, zaista?
Slušalice, telefoni, punjači, pa u nekim slučajevima čak i pejdžeri – sve su to uređaju bez kojih današnji čovek život gotovo da ne može ni da zamisli. I da, naravno da ovi uređaji mogu biti opasni; neko može da vam hakuje telefon ili da vas preko njega špijunira, može da se zarazi nekim malverom. Ali, može li mobilni telefon jednog jutra, taman kad posegnete za njim kako biste izključili alarm, tek tako da eksplodira? Gotovo je sigurno da ne može, piše Atlantik.
Prema Asošiejted presu, do pomenutih eksplozija u Libanu i Siriji najverovatnije je došlo zbog toga što se u pejdžerima nalazila veoma mala (ali ipak i dalje veoma opasna) količina eksploziva. U suštini, to znači da su oni koji su želeli da izvedu te napade (sumnja se da iza svega stoji Izrael) eksploziv u uređaje morali da ubace još tokom fabričke proizvodnje. Ali s obzirom na to da su eksplozivni uređaji izgleda posebno ciljali članove Hezbolaha, a ne sve ljude koji su posedovali određeni model pejdžera, počinioci su, taj scenario deluje izglednije, presreli uređaje nakon što su napustili fabriku i tada u njih ubacili eksploziv.
Šanse da vaš telefon, punjač ili slušalice u sebi sadrže pentaeritritol tetranitrat ili heksogen, dva jedinjenja za koja se trenutno sumnja da su korišćena u detoniranju pejdžera – su minimalne. Ali ne zbog toga što je tako nešto nemoguće izvesti – samo tri grama pomenutih supstanci mogle bi biti fatalne i, prema pisanju Atlantika, vrlo lako bi mogle da stanu u bilo koju šupljinu na mobilnom telefonu – već zato što bi neko ko to želi da uradi morao da uloži ogromne napore, a najverovatnije bi i bio uhvaćen.
Kada su se prvi put pojavile vesti o eksplozijama pejdžera, po internetu se spekulisalo da su zapravo baterije izazvale detonacije. Takvo rezonovanje i zaključivanje prouzrokovano je činjenicom da litijum-jonske baterije zaista mogu da se pregreju, eksplodiraju i zapale. Štaviše, pejdžeri koji su eksplodirali u Libanu i Sriji sadržali su litijum-jonske ćelije za napajanje. Ali intenzitet i preciznost eksplozija, koje su bile toliko razorne da su ubijale ljude i otkidale im udove, ne mogu biti rezultat litijum-jonske eksplozije, koja se, takođe, ne može ciljano izazvati. Kada pričamo o baterijama, one će pre izazvati požar nego što će eksplodirati; litijum-jonska baterija može izazvati manju eksploziju ako se pregreje ili prepuni. Pritom, baterije koje se stavljaju u vejpove ili elektronske bicikle su mnogo lošije i opasnije, odnosno sklonije curenju i paljenju.
Paljenje baterija nije moglo da izazove tako koordinisane, istovremene i fatalne eksplozije, zaključuje Atlantik. Zbog toga bi ljudi, kada je reč o njihovim mobilnim telefonima, pre trebalo da budu zabrinuti zbog špijuniranja, virusa, krađe podataka. Nakon svih tih užasnih događaja koji su se u proteklih nekoliko dana događali u Libanu i Siriji, neko bi zaista mogao da pomisli kako, eto, i njegov telefon može da odleti u vazduh na samo jedan stisak dugmeta, ali takav scenario je gotovo nemoguć.
Tagovi
