Srbija se u oblasti zaštite životne sredine obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane procente, fokus treba da bude na efikasnom prikupljanju otpada od građana, pažljivoj selekciji, a sve to da bi se postigao što veći procenat reciklaže. Svako ambalažno pakovanje moraće da sadrži visok procenat materijala koji dolazi iz procesa reciklaže. Kako sve to postići, ostati konkurentan, ne dozvoliti da proizvedena ambalaža završi na deponiji ili u prirodi već da se reciklira, razgovarali smo sa g. Nenad Đurđevićem, predsednikom nedavno osnovane Alijanse za cirkularna pakovanja.
Šta je Alijansa za cirkularna pakovanja, ko su njene članice i koji je bio povod za vaše okupljanje?
Alijansa za cirkularna pakovanja je novoosnovana organizacija koju čine lideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja – Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging, Smurfit Kappa.
Mi činimo oko 65% ukupnog tržišta ambalažnog pakovanja u Srbiji, naš godišnji obrt veći je od 660 miliona evra. Članice Alijanse obuhvataju proizvodnju gotovo svih materijala za pakovanje hrane i pića, a to su staklo, plastika, višeslojna kartonska ambalaža, kartonska i papirna ambalaža kao i metalna ambalaža.
Povod za naše okupljanje je želja da damo svoj doprinos u procesu donošenja nove zakonske regulative koja će se odnositi na upravljanje ambalažnim otpadom. Članice Alijanse imaju bogato iskustvo i praktično znanje kada je reč o procesu sakupljanja iskorišćene ambalaže i njene reciklaže i želimo to znanje i iskustvo da podelimo sa nadležnim institucijama, pre svega sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine koje radi na novim sistemskim rešenjima.
Srbija se obavezala da će ispuniti određene standarde, ciljeve i procente u narednih nekoliko godina, a za to je potrebno napraviti solidnu bazu odnosno zakone koji će doprineti većoj stopi reciklaže i cirkularnosti, a ujedno biti „realni“ – primenjivi u Srbiji – odnosno najbolji mogući za naš kontekst i našu državu.
Takođe treba imati u vidu standarde EU po pitanju stope reciklaže i procenta recikliranog materijala u novoproizvedenoj ambalaži, jer većina kompanija koje čine Alijansu je okrenuta izvozu i za nas je konkurentnost ključna. Članice Alijanse veliki udeo proizvodnje plasiraju na inostrana tržišta i time značajno doprinose spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i smanjuju njen deficit na tom polju. Dakle ovo je ekonomsko pitanje ali naravno pre svega ekološko, jer krajnji cilj je da iskorišćena ambalaža ne završi na deponiji ili u prirodi, već u narednom proizvodu.
Iz svega ovoga možemo zaključiti da nova zakonska rešenja ne smeju biti nepovoljna za neki od materijala koji se koriste u pakovanjima, jer kompletni proizvodni kapaciteti u Srbiji mogu biti ugroženi.
Dakle Alijansa se zalaže za donošenje zakonskih rešenja koja će omogućiti veću cirkularnost materijala i veću stopu reciklaže. Kako to postići i koji su rizici?
Tako je. Treba imati u vidu da se Srbija u oblasti zaštite životne sredine obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada.
Da bi dostigla zacrtane procente, fokus treba da bude na prikupljanju otpada od građana, odnosno da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS) koji donosi visoke procente u reciklaži.
Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada, u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobili nazad oko pet dinara, pomoglo bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40% ukupnog otpada od posmatranih materijala.
Dakle Alijansa se jednoglasno zalaže za uvođenje depozitnog sistema u Srbiju u kojem se nalaze sve vrste jednokratne ambalaže za piće – plastika, metal, kartonska višeslojna ambalaža i staklo, jer je dokazano da je to sistem koji daje najbolje rezultate prikupljanja ambalaže, a zatim i njene reciklaže.
Prakse iz mnogih država ukazuju da je to jedan od najefikasnijih sistema, međutim mi svoje stanovište temeljimo na stavu Eunomija studija koje su sprovedene upravo za teritoriju Srbije i ove Studije to potvrđuju.
Pored depozitnog sistema članice Alijanse podržavaju stav Eunomija studije koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok prikuplja plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu koja nije obuhvaćena depozitom, dok je drugi tok za papir i karton.
Dostupnost resursa odnosno materijala za izradu ambalaže za vas proizvođače je ključna. Očekuje se da će zakon predvideti da visok procenat recikliranog materijala bude ugrađen u nove proizvode. Šta znači to za vas proizvođače, šta znači za ekologiju i koji su rizici?
Za proizvođače, visoka stopa reciklaže metala, plastike, stakla i kartona za piće, kao i papira, ključna je pre svega zato što nama omogućava da koristimo materijale prikupljene na tržištu Srbije i da ih ugradimo u nove proizvode. Ovim proizvođači postižu visoku cirkularnost i karbonsku neutralnost što je cilj Alijanse i svih njenih članica, a i smanjuje se zagađenje životne sredine.
Značaj depozitnog sistema vidljiv je i po tom pitanju. Konkretan primer je Srpska fabrika stakla, članica Alijanse, koja planira ulaganje u proizvodnju, sortiranje i reciklažu, ali joj je za to potrebna što veća količina stakla prikupljena u Srbiji što će doneti upravo depozitni sistem. Dakle iskorišćena ambalaža ne završava kao otpad, već kao resurs. Takođe visok procenat recikliranog materijala u ambalaži je pravac u kome ide EU regulativa tako da i o tome treba voditi računa. Tržišta su danas povezana, a mi želimo da budemo i dalje konkurentni.
Alijansa svojim angažovanjem želi da izbegne donošenje neadekvatnih sistemskih rešenja koja bi imala dugoročno negativne efekte po ekonomiju i ekologiju Srbije.
Rekli ste da članice Alijanse imaju veliko iskustvo kada je reč o cirkularnosti. Šta to tačno znači?
Kompanije u Alijansi posvećene su principu cirkularnosti što potvrđuju i ciljevi koje su pred sebe postavile zaključno sa 2030. godinom. Ball Corporation planira da do zadatog roka reciklira 90% proizvedenih aluminijumskih limenki, stopa reciklata na svim tržištima na kojima Ball posluje treba da dosegne 85%, kompanija ALPLA je postavila cilj od najmanje 25% rPET-a u proizvodima, Greiner teži 100% cirkularnom poslovanju kada je reč o plastičnoj jednokratnoj ambalaži, ambalaži za višekratnu upotrebu i kompostabilnoj ambalaži, Staklarna Hrastnik – Srpska fabrika stakla postavila je cilj da ima najmanje 50% sadržaja postrecikliranog stakla, Tetra Pak želi da postignemo stopu recikliranja od najmanje 70% do 2030. godine, a Smurfit Kappa d.o.o. bavi se proizvodnjom ambalažnih papira od 100% reciklirane sirovine.
Pet ključnih stavova Alijanse o upravljanju ambalažnim otpadom u Srbiji
Kompanije u industriji pića i hrane u Srbiji mogu ostati konkurentne samo sa visokim sadržajem recikliranog materijala u ambalažnim materijalima koji omogućavaju fer igru na lokalnom tržištu i tržištu EU.
Visoka stopa reciklaže metala, plastike, stakla i kartona za piće, kao i papira, omogućiće proizvođačima ambalaže da koriste materijale prikupljene na tržištu Srbije i ugrade ih u nove proizvode za postizanje visoke cirkularnosti i karbonske neutralnosti.
Članovi Alijanse obezbeđuju najbolje prakse u dizajnu pakovanja za reciklažu, reciklabilnost i punu cirkularnost sa najvećom mogućom iskorišćenosti prilikom reciklaže. Neophodno je da se materijalima prikupljenim u Srbiji trguje na transparentan i konkurentan način sa krajnjim ciljem: visoka cirkularnost materijala.
Sve članice Alijanse podržavaju uvođenje depozitnog sistema za Srbiju kao najefikasnijeg sistema (90% stope reciklaže u roku od tri godine). Građani dobijaju novac nazad za povrat iskorišćene ambalaže i Alijansa podržava depozitni sistem u kojem se nalaze sve vrste jednokratne ambalaže za piće (plastika, metal, kartonska višeslojna ambalaža i staklo). Pozicioniranje Alijanse je utemeljeno na Eunomija studijama.
Pored depozitnog sistema članice Alijanse podržavaju stav Eunomija studije koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok prikuplja plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu koja nije obuhvaćena depozitom, dok je drugi tok za papir i karton.
Tagovi
