Kada je Zoran Zaev izašao pred novinare u nedelju uveče, nakon objavljivanja rezultata lokalnih izbora u Severnoj Makedoniji i kada je zaustio da kaže šta mu je na duši, mnogi su već unapred čuli niz unapred pripremljenih opravdanja. Umesto toga, Zaev je za neuspeh svoje parije na izborima okrivio samog sebe i – podneo ostavku.
Ne samo na čelu partije koju je doveo do vrha izvršne vlasti, već i na mesto premijera.
„Preuzimam odgovornost za ovakav razvoj događaja“, rekao je smireno i najavio da smatra kako ne bi trebalo organizovati vanredne parlamentarne izbore, već bi ga na mestu premijera mogao zameniti njegov naslednik na mestu predsednika stranke.
Tim je potezom Zaev pokrenuo mnoga pitanja, pomalo i dao zadatak mnogim komentatorima iz regiona da analiziraju i pokušaju da razumeju šta se zapravo dogodilo. Tim je potezom (sada već bivši) premijer Severne Makedonije, čovek okarakterisan kao „prozapadno nastrojen“, održao kontinuitet neočekivanih poteza. Tako je njegov premijerski put završen šokantno, kako je i počeo.
A počelo je krvavo…
Zijadina Salu, poslanika albanskog porekla, vuku po podu, dok mu krv sa lica kaplje po skupštinskom podu. Narednih dana lečiće ga od povreda glave i moždanih smetnji. On je samo jedan u nizu poslanika makedonske skupštine koji su te večeri završili u bolnici, nakon upada više stotina pristalica VMRO u zgradu Parlamenta. Dok je Evropa gledala ka Makedoniji kao delu prvog bedema na izbegličkom putu, u oko joj je upalo političko nasilje i demokratija na konopcima razvučenim između skupocenih statua u centru Skoplja.
Razlog za upad pristalica Nikole Gruevskog u Skupštinu bilo je proglašavanje Talata Džaferija za predsednika Sobranja – bio je to prvi čovek na toj poziciji albanskog porekla od izlaska Makedonije iz SFRJ. I to je bio „lajtmotiv“ onoga na šta su Gruevski i njegovi saborci upozoravali – da će Zaev ako dođe na vlast Makedoniji „učiniti albanskom državom“, da će Albanci „jer imaju veći natalitet, zavladati“ i slične konstrukcije.
Zbog toga uostalom Zaevu nije ni dat mandat i blokirano je njegovo formiranje vlade, iako VMRO i Gruevski, uprkos tesnoj pobedi na izborima nisu uspeli da pronađu koalicionog partnera.
Zaev je, međutim, tvrdio, da je razlog za to što mu je blokirano formiranje vlade ustvari to što se vladajuća stranka „plaši za svoju slobodu“ u trenutku kada više ne bude na vlasti, a sve zbog „podataka iz prisluškivanih razgovora“.
Dve godine ranije, Zaev je pokrenuo „Šarenu revoluciju“ kada je objavio 670.000 prisluškivanih razgovora sa 20.000 telefonskih brojeva. Makedonci su izašli na ulice i iskazali bes.
Šest godina od tih protesta i četiri godine od kako je Zaev preuzeo vlast, doneo je odluku da odstupi.
Zašto?
„Doneo sam slobodu i demokratiju ovoj zemlji, a demokratija, inače, znači preuzimanje odgovornosti. Zato je preuzimam“.
Tako je on objasnio u nedelju uveče, nakon objavljivanja rezultata lokalnih izbora.
I čini se da, posle četiri godine na vlasti, odlazi zadovoljan jer je ispunio neke od svojih glavnih ciljeva. Najpre, razrešio je višedecenijski spor Makedonije i Grčke i prihvatio da se ispred imena njegove države doda prefiks „severna“, što je pomoglo da se Severna Makedonija ozbiljnije percipira u međunarodnim odnosima, kao država sa kojom se može pregovarati.
Kao premijer Severne Makedonije, Zoran Zaev i bivši premijer Grčke Aleksis Cipras su 2021. godine u nemačkom gradu Minsteru dobili su zbog toga Međunarodnu nagradu za mir Vestfalije za 2020. godinu.
Pre toga je Zaev dobio i važniju nagradu – u martu 2020. godine Severna Makedonija postala je deo NATO alijanse.
Otvoren joj je i put ka Evropskoj uniji, ili makar Zaev tako kaže, zanemarujući u potpunosti sve prepreke koje im postavlja Bugarska na tom putu.
To je, više je puta ponavljao – Bugarskoj na savesti.
I možda se upravo tu – a to se može čuti u analitičkim reakcijama – može tražiti „krivac“ za ovakav epilog vlasti Zorana Zaeva. Jer, kako je, recimo, napisao profesor Florijan Biber, razlozi za izborni poraz Zaeva i njegove stranke su delom unutrašnji (loša kampanja i stagnacija u reformama), a delom su i u propustima EU da mu pruže priliku da isporuči deo evropskih obećanja.
Prema Biberu, vest o ostavci je dobra sa te strane što je redak slučaj da se neko povuče sa državne pozicije kada ne mora i to predstavlja redak primer političke hrabrosti, što pokazuje da je moguće preuzimanje političke odgovornosti.
Delom je, prema njemu, i loša odluka, jer je pitanje da li će, sa opozicijom koja je „nereformisana, nacionalistička i proorbanovska“, novi premijer imati „momentum“ za novi početak ozbiljnih reformi.
I profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Čedomir Čupić koristi tu reč – savest – kada je u pitanju Zaev i tvrdi da je njegova odluka „neobična za Balkan“.
„To je dobar potez, imate svest, ali i savest, izgubili ste Skoplje, niste uradili ono što su građani očekivali, najbolji način je da se povučete, ne znači da je to trajno povlačenje, pokazujete građanima da ste odgovorni. Izbori su bili dobro organizovani, nije moglo da bude raznih uticaja, to su bili pošteni izbori, čovek se povukao i pokazao da je smena nešto što je normalno – sve je smenjivo, i profesori kad odu, doći će drugi. On je dao dobar primer, demokratsko postupanje političara, ja bih voleo da taj primer dobije na značaju, da bude pelcer i da krene demokratizacija“, rekao je Čupić gostujući na N1.
Tako je prema Čupićevom tumačenju Zaev demokratiju, koja je četiri godine ranije, u krvavom Sobranju, bila na konopcima razvučenim između skupocenih skulptura u Skoplju, sada reanimirao i postavio na noge.
Možda baš zbog toga što zna da u demokratiji – za koju tvrdi da ju je on doneo u Severnu Makedoniju – uvek iza brega čekaju neki novi izbori. I neke nove prilike.
A do takve neke nove prilike saznaćemo i da li je ova ostavka Zorana Zaeva bila njegov politički manevar.
Tagovi
