Kakvi su rezultati analize tržišta piva iz 2019, kolika je potrošnja po glavi stanovnika, kakav je i ko je prosečan konzument piva u Srbiji?
Pivarska industrija je 2019. godinu završila sa padom od 1%, što svakako nije dobar znak, uzimajući u obzir da je poslednjih pet godina pivsko tržište stabilno. Kada je u pitanju potrošnja piva po glavi stanovnika, sa 64 litra u 2017. godini, u 2018. blago je porasla na 66,17 litara, i malo je ispod evropskog proseka (očekivano prednjače Češka sa oko 140 l po glavi stanovnika, zatim Austrija 107, i Nemačka sa nešto preko 100 l). Sa druge strane, udeo piva u potrošnji pića ostao je relativno visok i iznosi 20 odsto. Tržište je danas umnogome određeno cenom, što dokazuje čest prelazak konzumenata s jednog proizvoda na drugi tokom promocije. Iako postoje brendovi koji imaju veoma lojalne potrošače, njihova elastilnost je ograničena, te u slučaju promocije brendova iste kategorije, velika je verovatnoća daće lojalnost biti „žrtvovana“ usled povoljnije ponude.
Da li ima određenih promena u poslednjih 10 godina, šta se promenilo kada je potrošnja piva u pitanju?
Nakon značajnog pada od 2008. do 2013. godine, tokom poslednjih šest godina tržište piva se stabilizovalo, ali bez vidljivijeg rasta kao očekivanog ishoda konstantnog ulaganja industrije. U 2018. godini, što su poslednji podaci kojima raspolažemo, ukupna potrošnja piva u Srbiji iznosila je oko 4,7 miliona hl, i nju je ispratila vrlo niska profitabilnost ovog proizvoda. Kada analiziramo različite segmente piva primetno je da segment jeftinijih piva (economy segment) pada, srednjecenovni segment je prilično stabilan (mainstream segment), dok segment nešto skupljih piva (upper plus) postaje veći, sada već iznosi 11% pivskog tržišta.
Suočavamo se sa konstantnim rastom troškova proizvodnje i plasmana, dok sa druge strane imamo pad cene proizvoda, što iz godine u godinu znatno smanjuje profitabilnost. Cene su u stalnoj disproporciji sa ulaganjima u nove tehnologije koje doprinose povećanju standarda kvaliteta proizvoda i bezbednosti na radu
Moglo bi se reći da poslednjih godina postoji trend „preklapanja“ različitih kategorija i nije redak slučaj da skuplja piva prelaze u srednjecenovni segment, a ona sa srednjom cenom u jeftiniji i slično. U toj trci da budu što pristupačniji potrošačima, nudeći im sve povoljniji proizvod, proizvođaći piva ostaju na gubitku. Suočavamo se sa konstantnim rastom troškova proizvodnje i plasmana, dok sa druge strane imamo pad cene proizvoda, što iz godine u godinu znatno smanjuje profitabilnost.
Cene su u stalnoj disproporciji sa ulaganjima u nove tehnologije koje doprinose povećanju standarda kvaliteta proizvoda i bezbednosti na radu.
Kako pivarska industrija utiče na privredu Srbije, koliko je zaposlenih, koliki je izvoz, davanja kroz poreze?
Pivarstvo ostvaruje umereno značajan do značajan uticaj na privredu Srbije. U 2018. godini ukupna proizvodnja srpskog pivskog sektora iznosila je oko 5,5 miliona hektolitara piva, od čega je izvezeno oko 1,4 miliona hektolitara ili približno 26%. Države u koje najviše izvozimo pivo su Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Mađarska i Hrvatska.
S obzirom na to da je pivo akcizni proizvod, javni prihodi ostvareni u vezi sa proizvodnjom i prodajom piva su značajni.
Ukupni državni prihodi kojima pivarska industrija doprinosi iznosili su oko 2,9% budžeta Republike Srbije, tj. ukupnih prihoda i primanja Republike Srbije u 2018. godini.
Istovremeno, pivarska industrija, kao kapitalno intenzivna grana, ostvaruje direktnu zaposlenost od oko 1.700 radnika, dok indirektna zaposlenost (snabdevanje, sektor trgovine i ugostiteljstva), prema proceni iz 2018. godine iznosi oko 14.000 radnih mesta.
Najveći deo proizvodnih kapaciteta pivarske industrije u Srbiji je lociran na teritoriji Vojvodine, a kada je u pitanju nabavka, od 75% do 80% ukupnih nabavki industrije obavlja se u Srbiji.
Kako ocenjujete poslovno okruženje u Srbiji za pivarsku industriju?
Svim privrednim subjektima, bilo domaćim ili stranim, koji u svojoj viziji imaju dugoročan kontinuirani razvoj poslovanja, prioritet je stabilno i predvidivo poslovno okruženje. U tom smislu, otvoren dijalog države i privrede pri uspostavljanju ili izmeni zakonskih regulativa neophodnost je zdravog razvoja privrede i prosperiteta celokupnog društva.
Svaki detalj koji povećava pritisak na proizvođače nam je veoma važan. Na primer, imamo povećanje akcize svake godine u skladu sa stopom inflacije i to je razumljivo i da se predvideti, pa opet, neke inicijative poput uvođenja depozitnog sistema za pojedine vrste ambalaže ili restrikcija vremena isporuke robe u Beogradu, imaju značajan impakt na industriju, a dešava se da nekada nismo čak ni konsultovani pri njihovom uvođenju.
Ne mogu reći da nema pomaka u ovoj sferi, bar kad je u pitanju pivarska, a i cela FMCG industrija, danas učestvujemo u različitim radnim grupama i doprinosimo razumevanju perspektive industrije pri donošenju zakonskih regulativa, ali i dalje postoji faktor nepredvidivosti na kom treba raditi.
Najavljene su i nove zakonske regulative – uvođenje depozitnog sistema za ambalažu, novi zakon o pivu, najava promene obračuna akcize…
Šta će to promeniti u praksi? Već sam pomenuo da je neophodno snažnije partnerstvo industrije i države, kako bi se uskladile mere i poslovna klima u najboljem interesu svih učesnika. Nametanje velikih finansijskih opterećenja proizvođačima dovodi do razmatranja i odvraćanja od daljih investici 52 ja u Srbiju ili, u najgorem slučaju, povlačenja sa tržišta.
U našem slučaju, negativne posledice donošenja takve odluke bi se definitivno odrazile na ekonomiju Srbije, budući da direktno i indirektno zapošljavamo oko 14.000 ljudi, a koji dalje finansijski podržavaju svoje porodice.
Zato je od suštinskog značaja da se zajednički donose oduke o narednim koracima, da se regulativa menja sveobuhvatnim pristupom, koji uzima u obzir interese svih učesnika, a ne primenom mera koje donose dobit samo jednoj strani, bez sagledavanja dugoročnih efekata i mogućih štetnih posledica.
Kako je Carlsberg poslovao na globalnom i lokalnom nivou u 2019. godini?
Carlsberg Grupacija imala je jako dobru 2019. godinu u kojoj smo čak za 10 odsto povećali zaradu, u odnosu na očekivanja, što je vrlo zdrav trend. Kredibilitet kompanije na tržištu dokazuje i vrednost naših akcija koje iznose trenutno između 980 i 1.000 danskih kruna, u poređenju sa 2014. kada je njihova vrednost bila oko 500. Kada je reč o našem poslovanju u Srbiji, možemo da kažemo da je protekli period bio vrlo dinamičan, ali i prosperitetan. Ponovo smo lansirali LAV Premium, ostvarili partnerstvo sa Gradom Zrenjaninom što je rezultiralo pokretanjem brenda Zrenjaninsko pivo, a predstavili smo tržištu i Kronenbourg Blanc koji donosi potpuno novo iskustvo u konzumiranju piva i time još jednom potvrdili poziciju kompanije koja i unosi inovacije na domaćem pivskom tržištu.
Kakav je potrošački trend kada je u pitanju pivo kao proizvod u Srbiji, koliko prati svetski trend i šta će u tom smeru biti inovacije u portfoliju Carlsberga?
Iako sa jedne strane imamo trend značajnog uticaja cenovnih promocija na kupovinu, primećujemo i jedan drugi trend koji nas dosta raduje, a to je da raste baza potrošača u Srbiji koji pokazuju sve veću sofisticiranost u izboru piva i spremnost da prihvate i neke nove ponude – različite ukuse ili čak vrste našeg proizvoda.
Mogu slobodno reći da Carlsberg dosta radi na tome i globalno, ali i lokalno, što pokazuje naš portfolio u Srbiji, u kome se nalaze češka, Nemačka, belgijska, pa i irska piva, nekoliko vrsta domaćih lagera, ali i potpuno novi ukusi, kao pomenuti Blanc.
Za 2020. smo pripremili mnogo noviteta za naše potrošače i radujem se njihovoj reakciji.
Carlsberg je lansirao 2011. brend Somersby. Kako sajderi prolaze u Srbiji?
Posebno smo ponosni na Somersby, koji je faktički izgradio sajder kao kategoriju u Srbiji u poslednjih desetak godina. Sajder ima modernu, potpuno drugačiju propoziciju od piva, vole ga ljudi koji uživaju u novitetima, u ne tako uobičajenim ukusima. Sa druge strane, vrlo je osvežavajući i jako lepo se slaže uz leto, sunce i pozitivnu energiju.
Ipak, prateći pozitivan trend prodaje sajdera i tokom zime, lansirali smo veoma uspešno toplu verziju sajdera sa više arome, takozvani hot punch, kao alternativu kuvanom vinu, jednom od omiljenih napitaka u zimskim mesecima.
Tokom 2017. godine predstavili ste strategiju „Together Towards Zero“ (Zajedno ka nuli), koja podrazumeva znatno unapre?ivanje energetske efikasnosti fabrika, rad na zdravlju i bezbednosti zaposlenih, minimalnoj potrošnji vode i odgovornoj konzumaciji. Šta je postignuto do sada globalno i lokalno?
Carlsberg Grupacija ostvarila je veliki napredak u realizaciji ciljeva održivog razvoja baziranih na programu „Zajedno ka nuli“. U periodu od 2015. do 2019. godine umanjili smo relativnu emisiju ugljenika u našim pivarama za 30 odsto, koristeći čak 56 odsto električne energije iz obnovljivih izvora. Takođe smo ostvarili smanjenje od 12 odsto u relativnoj potrošnji vode u odnosu na 2015. godinu, a u planu su i velike investicije u tehnologiju recikliranja vode. Ovakvi, zaista izvanredni rezultati nastali su zahvaljujući usklađivanju principa održivosti sa lokalnim partnerima, ali i globalnim ekspertima.
Ponovo smo lansirali LAV Premium, ostvarili partnerstvo sa Gradom Zrenjaninom što je rezultiralo pokretanjem brenda Zrenjaninsko pivo, a predstavili smo tržištu i Kronenbourg Blanc koji donosi potpuno novo iskustvo u konzumiranju piva i time još jednom potvrdili poziciju kompanije koja i unosi inovacije na doma?em pivskom tržištu
Kada je u pitanju naša pivara u Čelarevu, izdvajamo značajne investicije u oblasti zaštite životne sredine od dolaska na tržište Srbije, navešću samo neke od projekata kao što su CO2 stanica, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kotlarnica na biomasu i dr. Takođe, svake godine različitim aktivnostima u okviru kampanje „Znam šta sam radio prošle noći, odgovorno konzumiram alkohol“, trudimo se da podignemo svest pre svega mladim ljudima o štetnosti prekomerne konzumacije i opasnosti upravljanja vozilom pod uticajem alkohola.
Carlsberg Srbija je krajem prošle godine donirala mikropivaru Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, a pored toga godinama unazad stipendira najbolje studente ovog fakulteta. Koji je cilj i da li su mikro (kraft) pivare pretnja velikim pivarama?
Jedna od naših misija, globalno i lokalno, jeste unapređivanje obrazovanja, lokalne zajednice, kulture i nauke.
Naš fokus u Srbiji su mladi, talentovani ljudi, koji će u budućnosti postati novi lideri. Iz tog razloga, nastavićemo da investiramo u njihovu, ali i budućnost svih nas.
Pored redovne dodele stipendija najuspešnijim studentima, kao dodatni podstrek njihovom obrazovanju, donirali smo i mini-pivaru u cilju unapređivanja praktične nastave studenata Tehnološkog fakulteta. Mini-pivara će, pored izuzetne ekspertize profesora fakulteta, omogućiti budućim inženjerima da razvijaju svoje potencijale u pogledu tehnologije izrade piva. Ova donacija ima svakako pozitivan uticaj na celokupnu industriju, jer će studenti nakon školovanja započinjati svoje karijere kako u velikim kompanijama, tako i u malim pivarama.
Kada je reč o kraft pivarama, moram da priznam da mi je zadovoljstvo što vidim koliko se ovaj segment razvija.
Njihov doprinos unapređivanju imidža piva kao kategorije veoma je značajan za celokupnu industriju u kojoj delimo isti zajednički imenitelj, a to je strast prema pivu!
Tagovi
