„Neopravdane i ničim izazvane“ carine na uvoz automobila u SAD: Kakve su posledice Trampove odluke

Samo dan pošto je američki predsednik Donald Tramp najavio da će 2. aprila stupiti na snagu carine do 25 odsto na uvoz automobila, akcije evropskih proizvođača gube na vrednosti.

Tvrdnje da će carine naškoditi američkim koliko i globalnim kompanijama iz autoindustrije kao da nema ko da čuje – iako su evropski proizvođači upozorili da decenijama investiraju u proizvodnju na američkom tlu, odakle izvoze više od polovine vozila na druga tržišta.

CNBC je preneo da je samo tokom današnjeg trgovanja na Londonskoj berzi, akcija Stelantisa do 11 časova izgubila 4,5 odsto vrednosti u odnosu na jučerašnju cenu, dok je akcija Mercedes-Benza pojeftinila za 3,6 odsto a BMW-a za 2,5 odsto.

„Evropski proizvođači automobila ulažu u SAD već decenijama, stvarajući radna mesta, podstičući ekonomski rast u lokalnim zajednicama i generišući značajne poreske prihode za američku vladu,“ poručila je generalna direktorka Asocijacije evropskih proizvođača automobila ACEA, Sigrid de Vries.

„Pozivamo predsednika Trampa da razmotri negativan uticaj tarifa ne samo na globalne proizvođače automobila, već i na domaću američku proizvodnju“, apelovala je de Vries.

Carine neće uticati samo na uvoz u SAD, što je teret koji će verovatno snositi američki potrošači, upozoravaju iz ACEA.

„Mere koje se odnose na automobilske delove takođe će naneti štetu kompanijama proizvode vozila u SAD za izvozna tržišta. Evropski proizvođači izvoze između 50 i 60 odsto vozila koje proizvedu u SAD, što značajno pozitivno doprinosi američkom trgovinskom bilansu“, istakli su iz ACEA.

AUTOINDUSTRIJA EVROPI STVARA VIŠE OD 100 MILIJARDI EVRA SUFICITA

Prema podacima ACEA, 13,2 miliona Evropljana radi u automobilskoj industriji, koja obezbeđuje svaki deseti proizvodni posao u EU.

Pri tome, evropska autoindustrija svojim državama donosi ukupno 383,7 milijardi evra poreskih prihoda godišnje, a zaslužna je i za 106,7 milijardi evra trgovinskog suficita za EU.

Upravo u tom grmu leži zec koga Tramp hoće da „istera“ merama koje bi trebalo da poskupe uvoz na američko tržište kako bi, kao što je rekao, obezbedile „neverovatan rast“ u tom sektoru kroz obezbeđivanje novih poslova i investicija u SAD i za američke radnike.

SAD su, kako je preneo BBC, prošle godine uvezle oko osam miliona automobila u vrednosti od oko 240 milijardi dolara, dok je otprilike svaki drugi prodati auto na tom tržištu – iz uvoza.

Meksiko je najveći izvoznik automobila u SAD, a slede ga Južna Koreja, Japan, Kanada i Nemačka.

„NEOPRAVDANE“ CARINE UDARAC NEMAČKOJ AUTOINDUSTRIJI

Nemačke autokompanije, pri tome, u SAd zapošljavaju 138.000 radnika, od kojih 90.000 u pogonima za proizvodnju delova, a godišnje proizvedu 900.000 vozila.

Trampova najava da će carine na uvoz u SAD generalno porasti za 25 odsto već je širom sveta dočekana kao „neopravdana“ mera, a poslednji koji je takav izraz iskoristio u kontekstu automobilske indsutrije je amabasador Nemačke u Velikoj Britaniji Miguel Berger.

„Radi se o pokušaju reorganizacije međunarodne trgovine isključivo u korist (privlačenja) investicija u SAD. Carine će naneti ogromnu štetu industriji i potrošačima. Moramo se angažovati u pregovorima i biti spremni na snažan, jedinstven odgovor“, objavio je Berger u četvrtak na društvenoj mreži X.

Prema simulacijama koje je sproveo Ekonomski institut iz Kila, uvođenje carinana uvoz automobila u SAD dovelo bi do pada evropskog izvoza za 15 do 17 odsto, pri čemu bi Nemačka zabeležila pad i do 20 odsto, što bi smanjilo njen ukupni izvoz za 1,5 odsto.

„Najveći udar pretrpeo bi nemački proizvodni sektor, posebno automobilska industrija, gde bi proizvodnja mogla pasti za četiri odsto. Osim što bi narušile transatlantske ekonomske odnose, tcarine bi povećale troškove za američke potrošače i proizvođače, ugrožavajući konkurentnost SAD i podstičući inflaciju“, upozorili su analitičari iz Kila.

KAKO UZVRATITI NA „NIČIM IZAZVANE“ MERE 

U Kanadi su poslednju Trampovu odluku komentarisali učesnici izborne trke. Aktuelni premijer Mark Karni ocenio da će Vlada moći brzo da reaguje na „očekivani“ potez i dodao da je Tramp „izdao naš trgovinski sporazum“.

Lider konzervativaca Pjer Polijev osudio je „neopravdane i ničim izazvane carine“ i pozvao na uvođenje recipročnih mera  na robu i usluge „koje nam nisu neophodne, koje možemo kupiti drugde ili sami proizvesti“.

Sa druge strane okeana, ministarka finansija Velike Britanije Rejčel Rivs poručila je da ta država u ovom trenutku ne planira da uvodi kontramere zbog Trampove odluke, uz objašnjenje da trenutno „ne žele da eskaliraju carinski rat“ već da traže način da postignu dogovor u korist britanske privrede.

Evropska komisija, sa druge strane, najavljuje da će proučiti najavu američkog predsednika Donalda Trumpa o carinama do 25 odsto  zajedno sa drugim merama koje SAD planiraju u narednim danima.

„Kao što sam već rekla, carine su porezi – loše za preduzetnike, još gore za potrošače, kako u SAD, tako i u Evropskoj uniji,“ izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.