Za Orlovića su na društvenim mrežama bivše studentkinje opisivale vrlo slična iskustva jer je sve radio po šablonu – zaključavanja u njegovom kabinetu, proganjanja po hodnicima, slanje poruka i pozive za viđanje, ucenjivačke komentare da će morati da dođe kod njega na ispit…
I zato je izbor Orlovića za dekana političko pitanje kao što je odnos prema seksualnom nasilju političko pitanje – da li ćeš (ili nećeš, što je često slučaj kod nas) da ga sankcionišeš. Jer izbor Orlovića za dekana su pokušali da „izguraju“ na silu upravo članovi Saveta fakulteta FPN bliski vlasti iako je šestoro profesora dalo ostavke u Savetu u znak protesta. Za razumevanje je važno kako se odvijao čitav proces jer se iz toga vidi nepostojanje minimuma empatije za devojke koje su preživele seksualno uznemiravanje i/ili nasilje pojedinih članova Saveta kao što je Uroš Šuvaković, profesor Učiteljskog fakulteta u Beogradu, ujedno i bivši zamenik načelnika analitike Državne bezbednosti u vreme vladavine režima Slobodana Miloševića koji je insistirao da se glasa iako Savet nije bio u punom članstvu, a Maja Gojković, predsednica pokrajinske vlade i članica Predsedništva SNS tražila je ponovno glasanje pošto Orlović nije dobio dovoljan broj glasova. Po svaku cenu su „držali čas“ da izaberu Orlovića dok su studentkinje vikale na protestu „Nećemo seksualnog nasilnika za dekana!“.
Dekan Dragan Simić im se obratio i rekao da fakultet ima obavezu da štiti svakog svog zaposlenog, ali na prvom mestu svoje studentkinje i studente. Bez ikakve poštede za bilo koga. „Navodi koji su se pojavili biće istraženi u skladu sa pravilima. Dao sam nalog poverenicama da pristupe i dobiju neophodne informacije“, poručio je dekan.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 13. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
