„O Bosni i Hercegovini nema pregovora. BiH će nastaviti da napreduje na svom evropskom putu. Znam da građani ove zemlje razumeju i da su opredeljeni za put ka evropskim institucijama i na tom putu će imati podršku. Međunarodna zajednica je i dalje budna i na oprezu. Dejtonski poredak i državne insitucije i dalje imaju zaštitu i moraju biti poštovani.“
Ovo je prvo što je, nakon presude Suda Bosne i Hercegovine, koji je predsednika Republike Srpske Milorada Dodika proglasio krivim, rekao onaj „zbog koga takva odluka doneta“.
Milorad Dodik osuđen je na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.
Nemački političar i advokat, Šmit je između 2005. i 2018. godine bio na vodećim funkcijama u nemačkim ministarstvima – počev od mesta parlamentarnog sekretara u Saveznom ministarstvu odbrane, preko iste pozicije u Saveznom ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj, pa do čela Saveznog ministarstva hrane i poljoprivrede.
Bio je poslanik u Bundestagu za izborni okrug Frit i član Hrišćansko-socijalne unije Bavarske.
U proleće 2021. Kristijan Šmit je imenovan na mesto novog visokog predstavnika Organizacije Ujedinjenih nacija, koja nadgleda i koordinira sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Ovog međunarodnog predstavnika imenuje Savet bezbednosti UN. A prema Opštem okvirnom sporazumu za mir u Bosni i Hercegovini, „visoki predstavnik je konačni autoritet za tumačenje Sporazuma o civilnom sprovođenju mirovnog rešenja„.
„KRISTIJAN ŠMIT NIJE VISOKI PREDSTAVNIK BIH“
Međutim, od samog početka Dodik tvrdi da Šmit nije imenovan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, već da je nejasno kako je na tu funkciju postavljen – i da ga kao takvog ne priznaje kao Visokog predstavnika BiH.
„Ovo je nepoštovanje međunarodnog prava“, „to je sprdnja“ ili „ako vi prihvatite da vam neko sa strane dođe i nameće odluke, kakav onda sistem branite“ – samo su neki od Dodikovih komentara koje je godinama unazad ponavljao.
Iako je Šmit na to odgovarao tvrdnjama da ga je „na tu funkciju menovao Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira“, Dodik je tvrdio da je to „samoivenovana grupa zemalja i organizacija bez povelje, koja nema ovlašćenja nijedne međunarodne institucije“.
OPTUŽNICA PROTIV DODIKA ZBOG „NEIZVRŠAVANJA ODLUKA VISOKOG PREDSTAVNIKA“
Proces protiv Dodika pokrenut je u oktobru 2023. godine, zbog potpisivanja Zakona neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske i odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita.
To se smatra podrivanjem ustavnog poretka BiH.
Drugooptuženi, v.d. direktora Službenog glasnika Miloš Lukić se teretio za odbijanje da u Službenom glasniku objavljuje odluke visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH.
Tagovi
