Zbog energetske krize, minhenski Ifo-institut za privredna istraživanja značajno je korigovao svoje ekonomske prognoze za narednu godinu u odnosu na one koje je objavio pre samo tri meseca. Prema tim prognozama, potrošačke cene će da porastu za 9,3 odsto, umjesto ranije očekivanih 3,3 procenta. Kada je u pitanju nemački bruto domaći proizvod (BDP), umesto rasta od 3,7 odsto, sada se za 2023. predviđa smanjenje od 0,3 procenta.
„Smanjenje isporuke gasa iz Rusije tokom leta i time izazvana drastična poskupljenja ometaju ekonomski oporavak nakon korone“, kaže direktor Ifo-instituta Timo Volmershojzer.
Normalizacija tek 2024.
Ekonomisti su svoju prognozu inflacije podigli sa 6,8 na 8,1 odsto, dok su predviđanja privrednog rasta snizili sa 2,5 na 1,6 procenata. „Tek 2024. godine očekujemo normalizaciju, uz rast od 1,8 i inflaciju od 2,5 odsto“, rekao je Volmershojzer.
Minhenski institut očekuje da će posebno težak period biti narednih meseci, jer se, prema očekivanjima, „ulazi u zimsku recesiju“. Dobavljači energije će stoga, kako ističe Volmershojzer, prilagođavati cene električne energije i gasa visokim troškovima nabavke, što će se dogoditi pre svega početkom 2023.
To će stopu inflacije u prvom kvartalu naredne godine povećati na oko 11 odsto. Kao rezultat toga, smatraju ekonomski stručnjaci, realni prihodi domaćinstava bi naglo mogli da se smanje, a kupovna moć značajno da opadne. Rezultat bi bio da će privatna potrošnja verovatno nastaviti da opada, jer su mere olakšica nemačke vlade daleko od toga da nadoknade opterećenja uzrokovana povećanjem cena. Vladin treći paket pomoći donekle će se suprotstaviti tom padu, ali ga ni izdaleka neće nadoknaditi, ističe se u prognozi Ifo-instituta.
Smanjenje kupovne moći za tri procenta
Smanjenje kupovne moći, mereno padom realnih primanja po glavi stanovnika, ove i naredne godine moglo bi da bude oko tri odsto. To bi bile najveće vrednosti od početka statističke obrade takvih podataka 1970.
Tokom naredne godine bi povećanje cena moglo postepeno da uspori – ali pod uslovom da tokom zime bude dovoljno gasa na raspolaganju. U tom slučaju bi cene energije trebalo da prestanu da rastu i da, najkasnije do proleća 2023, ponovo počnu da padaju.
Tržište rada i dalje stabilno
Minhenski stručnjaci ne očekuju, međutim, da će ekonomska kriza imati ozbiljan uticaj na tržište rada. Povećanje zaposlenosti će se, prema njihovim prognozama, samo privremeno usporiti.
Predvidljivo povećanje broja nezaposlenih za oko 50.000 u narednoj godini uglavnom je, kako ističu, posledica nagle pojave nezaposlenih ukrajinskih izbeglica tokom leta 2022. godine. Oni bi tek postepeno trebalo da se integrišu na tržište rada.
Tagovi
