Pred sam kraj 2020. godine, predstavnica vlade Kanade je tokom jedne video konferencije izjavila da će kanadske vlasti donirati višak doza vakcina protiv koronavirusa siromašni(ji)m državama.
Događaju su prisustvovali i članovi Svtske zdravstvene organizacije (SZO), predstavnici Globalnog saveza za vakcine (GAVI), šefovi tri velike farmaceutske kompanije i zdravstveni stručnjaci iz celog sveta.
U tom trenutku, Velika Britanija je najpre odobrila Fajzerovu vakcinu, a zatim i započela proces imunizacije stanovništva protiv kovid-19. Svi su bili puni nade i raspoloženi.
Tada je jedan od novinara pitao da li Kanada, koja je obezbedila najviše vakcina po glavi stanovnika u celom svetu, planira da višak doza isporuči odmah ili tek kada najveći deo Kanađana bude vakcinisan. Odnosno, kada će država biti spremna da se odrekne dela vakcina.
Predstavnica Kanade je zastala. Natupila je neodlučno, aludirajući da je u toku vanredna situacija. Epilog. Nije želela da se obaveže kada bi doze mogle da se distribuiraju dalje.
Bila je to jasna poruka, posebno siromašnijim zemljama, u kojoj se mogu uočiti dva upozerenja. Prvo, bogate države poput Kanade spremne su da dostave vakcine siromašnijim državama, ali pod uslovima koje postavljaju bogati. Drugo, cepivo neće ići onima kojima je najpotrebnije, već onome ko ponudi najvišu cenu, piše nemački nedeljnik Špigl.
Koronavirus nije prva pandemija koja je otkrila nejdankost između bogatih i siromašnih. U najsmrotnosnijoj fazi pandemije HIV-a sredinom dvehiljaditih, godišnje je umiralo oko dva miliona ljudi, od čega najviše u Južnoj Africi. Ipak, trebalo je mnogo godina da lekovi koji mogu spasiti život od infekcije ovim virusom pronađu svoj put do Afrike.
Jedan od razloga je bila i potraga za profitom zapadnih farmaceutskih kompanija čiji su lekovi često koštali i do 10.000 evra po pacijentu.
Zatim je usledila pandemija „svinjskog gripa“ (H1N1) 2009. godine. Vakcina je bila dostupna već sedam meseci od izbijanja epidemije. Međutim, bogate zemlje su prigrlile dostupne količine za sebe. Kada su siromašnije države konačno imale pristup vakcinama, pandemija je već uveliko bila gotova.
Poučeni neslavnim iskustvom, ovaj put je sve trebalo da bude poštenije. Formiran je mehanizam Kovaks – konzorcijum privatnih i državnih donatora za distribuciju vakcina protiv korone. Kovaks je plod saradnje SZO, Koalicije za inovacije u oblasti pripravnosti za epidemije (CEPI) i GAVI, a sa radom je započeo u aprilu 2020. godine sa ciljem da se do kraja 2021. godine isporuči dve milijarde doza vakcina.
Gotovo sve zemlje sveta su se pridružile inicijativi, a nedavno i Sjedinjene Američke Države. Moto ove „koalicije“, skovan negde početkom maja prethodne godin, bio je – „Niko nije siguran dok svi nisu sigurni“.
Devet meseci kasnije, malo je znakova solidarnosti, a još manje verovatno da su svi podjednako osigurani. Prema podacima „Duke Global Health Institute“, 16 odsto svetske populacije je obezbedilo 60 procenata dostupnih vakcina.
Umesto da se oslanjaju na Kovaks, Evropska unija, Britanija i Kanada su zaključivale ugovore direktno sa proizvođačima, blokirajući tržište. Cene su počele da rastu, a kako su kampanje vakcinacije u Evropi, SAD i drugim zemljama praćene kritikama i početnim neuspehom, retko ko je razmišljao o pravednijoj raspodeli.
Velika Britanija planira da svaka odrasla osoba primi prvu dozu vakcine protiv koronavirusa do jeseni. Nemačkoj je cilj da do istog perioda vakciniše skoro dve trećine stanovništva. U Izraelu, koji je apsolutni lider kada je reč o vakcinaciji građana, na red su došli i mladi.
Sa druge strane, u zemljama poput Ukrajine, Mozambika ili Kolumbije, vakcinacija bi mogla da potraje sve do 2023. godine.
U međuvremenu, šef SZO Tedros Adhanom Gebrejesus je u emotivnom govoru u januaru rekao kako je „poželjno da se najpre vakcinišu lekari, medicinske sestre i stariji“.
„Ali nije u redu da se zdrave punoletne osobe u bogatim zemljama vakcinišu pre zdravstvenih radnika i starijih osoba u siromašnijim državam“, rekao je tada Gebrejsus.
„Do sada je u najmanje 49 bogatih zemalja upotrebljeno 39 milona doza vakcina. U jednoj od najsiromašnijih država je iskorišćeno 25 doza. Ne 25 miliona, ne 25 hiljada, samo 25 doza“, dodao je on.
Direktor SZO je saopštio ono što misle mnogi u državama koje nemaju dovoljno novca za nabavku većih količina vakcina.
„Biću iskren. Svet je na ivici katastrofalnog moralnog neuspeha“, rekao je Gebrejesus.
SZO strahuje da bi trka oko nabavki vakcina svet mogla da podeli u dva bloka. Na jednoj strani bi se našla mala grupa zemalja koja će vakcinisati veliki procenat stanovništva, što će za posledicu imati ekonomsko otvaranje i prosperitet.
Sa druge strane, pandemija bi nastavala da besni u Latinskoj Americi, Africi, Aziji…
Međutim, veliki broj nevakcinisanih u siromašnim svetskim regionima može predstavljati pretnju za bogate zemlje. Između ostalog, postoji opravdan strah od daljih mutacija koronavirusa tokom godina, poput novih sojeva u Britaniji i Južnoj Africi, koji potencijalno mogu da budu otporni na postojeće vakcine.
Pored toga, globalna ekonomija bi se sporije oporavljala jer bi lanci snabdevanja u zemljama u razvoju bili delimično prekinuti.
U jednoj od novih studija ekonomisiti upozoravaju da bi nepravedna distribucija cepiva mogla da nanese štetu od 1,8 do 3,8 biliona dolara na globalnom nivou – pod uslovom da zemlje u razvoju mogu da vakcinišu polovinu svog stanovništva.
Najgori predviđeni scenario – u slučaju da bogate zemlje vakcinišu građane do jeseni, a siromašnije države budu uglavnom isključene iz procesa raspodela vakcina – je šteta od devet biliona dolara. Drugim rečima, bilo bi korisnije da svi budu uključeni u raspodeli cepiva što je pre moguće.
Ipak, Evropska komisija je nedavno izjavila da će proizvođači sa kojima je EU sklopila ugovor o nabavci vakcina moći da izvoze doze u treće zemlje samo uz kontrolu i odobrenje Brisela, osim u slučaju humanitarnih isporuka. Neposredno pre toga, Astra Zeneka je najavila da će do kraja marta moći da isporuči 31 milion doza u EU, umesto dogovorenih 80 miliona, a širom Evrope ljudi su besni što vakcinacija teče tako sporo.
„Pritisak na vlade je ogroman“, rekao je direktor „Duke Global Health Innovation Center“ Krišna Udajakumar.
„Razumljivo je da EU želi da zaštiti sopstveno stanovništvo, ali političari moraju da razumeju dugoročne posledice koje će ovi procesi imati po njih“, rekao je Udajakumar.
On je pre nekoliko meseci izjavio da bogate zemlje mehanizam Kovaks vide samo kao fond pomoći državama koje ne mogu same da priušte vakcine. Međutim, kada zemlje poput SAD ili Nemačke rezervišu velike količine doza samo za sebe, postoji rizik da Kovaks ostane praznih šaka.
„Problem je u tome što zemlje sa visokim dohotkom grabe jednom rukom, a tako istovremeno oduzimaju drugom rukom“, rekao je Udajakumar.
Trenutno je aktuelnost upravo ono što je Kovaks pokušao da predupredi. Umesto da rade zajedno, države se međusobno takmiče. Trebalo je da se povežu na jednom tržištu, što bi smanjilo cene vakcina i rizik za svaku pojedinu vladu.
U međuvremenu su siromašnije zemlje – zahvaljujući subvencijama bogatijih – imale pristup jeftinijim cepivima. Ukupno 92 države ispunjavaju standarde Kovaks mehanizma, među kojima je i Srbija. Ostaje nejasno kada će vakcine dobijene preko ovog mehanizma stići do ljudi u ovim zemljama. Ričard Mihigo, osoba iz SZO zadužena za distribuciju vakcina u Africi, istakao je da su bogate države kupile gotovo sve zalihe još dok su tražena sredstva za Kovaks.
SZO još uvek nije odobrio cepivo kompanije AstraZeneka i Univerziteta Oksford, a inicijativa Kovaks je potpisala sporazum sa američko-nemačkim konzorcijumom Fajzer/Bjontek o nabavci 40 miliona doza.
Ipak, ostaje nedorečeno kada se mogu očekivati isporuke njihove vakcine. Problem u slučaju ovog cepiva je i njegova distribucija, odnosno čuvanje u specijalnim frižiderima na minus 70 stepeni Celzijusovih, čiju nabakvu pojedine države ne mogu da priušte.
Portparol Globalnog saveza za vakcine (GAVI), koji kordinira kupovinom vakcina za Kovaks, istakao je da je cilj od dve milijarde doza vakcina u 190 država sveta „nešto što nikada ranije nije pokušano“.
Međutim, ekspert za vakcinaciju iz nevladine organizacije Lekari bez granica dr Kejt Elder smatra da je „sporost organizacije šamar za svetsko javno zdrvstvo“.
Prema medijskim izveštajima, piše Špigl, Južna Afrika izdvaja dvostruko više za jednu dozu od EU.
„Pristiže mnogo žalbi u vezi sa Kovaksom. Nedostaju jasni rasporedi, a ni pitanja odgovornosti nisu razjašnjena“, rekla je dr Elder.
„Veliki broj vlada je zabrinut zbog slanja velike sume novca Kovaksu bez dobijanja pouzdanih garancija. Mnogi ne znaju šta i kada dobijaju za svoj novac“, dodala je ona i naglasila da bi ugovori sa farmaceutskim kompanijama trebalo javno da se objave, kao i da mora biti jasno naznačeno kako, kada i gde se isporučuje određeni kontingent cepiva.
U međuvremenu, mnoge države koje to mogu sebi da priušte, kupuju vakcine vlastitim kanalima. Južna Afrika očekuje određenu količinu doza vakcina kompanije Astra Zeneka koje su proizvedene u Indiji.
Sejšeli su započeli proces vakcinacije zahvaljujući donaciji od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata. Afrička unija je nedavno naručila vakcine kompanija Fajzer, Astra Zeneka i Džonson i Džonson u vrednosti od 270 miliona dolara.
Dr Elder smatra da se siromašne zemlje sada suočavaju sa problemom nabavke vakcina zbog strukturnih grešaka u Kovaksu, pa zato moraju da kupe ono što mogu da dobijau na svetskom tržištu, često po višim cenama.
Takođe, Indija i Južna Afrika su zatražile od SZO da privremeno – dok traje pandemija – suspenduje ekskluzivna prava na patent kompanijama koje su razvile vakcinu efikasnu protiv kovid-19. Tada bi, recimo, Indija mogla da proizvodi cepivo koje je stvoreno u istraživačkim laboratorijama na Zapdau bez dozvole, što je verovatno mnogo isplativiji proces.
Podnosioci ovakvog zahteva smatraju da je u toku „globalna vanredna situacija“ izazvana pandemijom koronavirusa i da, „kada su škole i fabrike zatvorene, a demokratska prava suspendovana, ne vide zašto bi zaštita patenta trebalo da bude nešto sveto“.
Iako je gotovo stotinu zemalja prihvatilo ovaj predlog, EU za sada blokira pokušaj suspendovanja prava na patent. Takođe, protiv su i SAD, Britanija, Norveška, Švajcarska, Japan, Kanada, Australija i Brazil.
„Zaštita patenata je, suštinski, razlog zbog kog su investitori uložili novac za brzi razvoj vakcine, djagnostike i lekova“, rekao je generalni direktor Fajzera Albert Burla.
Međutim, ono što Burla nije spomenuo, piše Špigl, jeste da je istraživanje mnogih vakcina – uključujući i cepivo koje je proizvela njegova kompanija – podržano milijardama evra iz javnih fondova.
Pojedini stručnjaci kritikuju činjenicu da kompanije zauzvrat ugovorom nisu primorane da dele rezultate istraživanja.
Jedna od retkih država koja je obećala da će paralelno sa nacionalnom kampanjom vakcinacije donirati određene količine vakcina je Norveška.
Mnoge razvijene zemlje pribegle rešenju koje nacionalnim vladama daje mogućnoste veće kontroli nad distribucijom vakcina.
Ova pohlepa bi mogla da ih košta. Druge zemlje žele da poupne prazninu koju Zapad trenutno ostavlja.
„Vidimo sve veći očaj u zemljama sa niskim prihodima. Građani traže zaštitu od svojih vlada što je pre moguće“, rekao je Krišna Udajakumar.
Zemlje poput Kine i Rusije su jedine koje trenutno vrše isporuke u zemlje u razvoju. Indija, u kojoj se nalaze neke od najvećih fabrika vakcina na svetu, nedavno je distribuirala tiri miliona doza vakcina južnoazijskim susedima. Premijer Narendra Modi je poručio da je „njegova zemlja spremna da sačuva čovečanstvo“.
Međutim, kako piše Špigl, niko od njih, pa ni Rusija, Kina ili Indija ne deluju samo iz altruističkih interesa. „Diplomatija vakcina“ je jedinstvena prilika za bolje pozicioniranje, povećanje političkog uticaja i političke težine u svetu.
Tagovi
