Nesigurni ste – možda patite od sindroma uljeza?

Obrazovani ste, prepoznati u svom kolektivu kao produktivna i inteligentna osoba, empatičan kolega, odgajili ste lepo vaspitanu decu, ali i dalje sumnjate u svoje kvalitete i doživljavate ih kao splet okolnosti ili sreću… slična osećanja koja u osnovi ne dozvoljavaju internalizaciju sopstvenih postignuća i uspeha predstavljaju IMPOSTOR SINDROM.

Poznat je i kao sindrom uljeza ili fenomen varalice i predstavlja psihološku pojavu koja se karakteriše sumnjom u svoja postignuća, veštine i inteligenciju, kao i strahom osobe da će biti razotkrivena kao prevarant. Iako su uspesi vidljivi i merljivi, osoba ima dubok osećaj nesigurnosti i lično uverenje da nije dovoljno dobra i vešta i da je pitanje vremena kada će se njihov pravi identitet otkriti.

Termin se prvi put javlja 1978. godine u članku pod naslovom „The Impostor Phenomenon in High Achieving Women: Dynamics and Therapeutic Intervention“ autora, kliničkih psihologa, Suzan Imes i Pauline Rose Clance, koje su fokusirale svoje tadašnje istraživanje na visoko obrazovane, zaposlene žene. Anketirali su preko 100 žena, od kojih je jedna trećina imala simptome Impostor sindroma. Međutim, iako se u početku zbog rodno zasnovanih očekivanja ovaj fenomen vezivao za žene, daljim istraživanjima je utvrđeno da je zastupljenost među polovima gotovo izjednačena. Ovaj fenomen ne predstavlja mentalni poremećaj, već iskustvo koje se javlja kod pojedinaca.

Sindrom se može javiti u različitim okolnostima: u akademskim krugovima, srednjoškolskom sistemu, poslovnom okruženju, društvenim interakcijama, emotivnim i prijateljskim vezama. Osobe koje imaju ovaj sindrom smatraju da su slučajno naveli druge da ih poštuju i vole i da suštinski ne zaslužuju priznanja i prijateljstva/partnerstva koja imaju.

Manifestacija

Identifikovano je 6 karakteristika koje u različitim procentima mogu biti prisutne:

1. 1. Ciklus prevaranta – osećaju da mora da rade više nego drugi kako bi ispunili isti zadatak. Nakon realizacije zadatka, vrlo kratko osećaju uspeh, zbog nemogućnosti da ga internalizuju (dožive, povežu sa sobom), što dalje budi strah da će biti razotkriveni kao preveranti.

   2. Perfekcionizam – potreba da se bude najbolji i onaj koji nikada ne greši, a kada se to prirodno i dogodi grešku povezuje sa svojom nesposobnošću koju generalizuje i izjednačava sa svojom celokupnom ličnošću.

   3. Supermen ili superžena – postavljanje nedostižnih standarda, bez uvida da nemogućnost ostvarenja nije u korelaciji sa kapacitetima osobe.

   4. Atihifobija ili strah od neuspeha – strah da će biti posramljeni ili poniženi ukoliko ne ispune određeni zadatak/očekivanja ili ukoliko to urade lošije od drugih.

   5. Poricanje kompetencija – negiranje svojih intelektualnih sposobnosti, veština i talenata.

   6. Strah od uspeha – teškoće u prepoznavanju sopstvenih uspeha

Dijagnostika

Ne postoje validni testovi za dijagnostikovanje Imposter sindroma, ali je moguće orijentisati se iskrenim odgovorom na sledeće tvrdnje:

1. Najčešće se osećam kao da ne zaslužujem uspehe koje postižem

2. Ljudi nemaju prave informacije o meni, inače me ne bi hvalili

3. Moji bliski ljudi me hvale, jer me vole i žele da se osećam dobro

4. Nisam svestan svojih postignuća, dok mu drugi ne ukažu na njihov značaj

5. Minimiziram značaj svojih postignuća, jer mislim da nisu važna i da ljudi preteruju

6. Kada naporno radim, razumem da su zasluge moje, ali sam morao da se založim mnogo više nego drugi da bih to postigao

7. Plašim se da je pitanje vremena kada će ljudi otkriti da nisam toliko pametan i da će se razočarati

8. Ne umem da prihvatim komplimente, neprijatno mi je kada ih dobijam

9. Većina mojih uspeha i nisu bili veliki izazovi

10. Jako sam kritičan prema sebi, analiziram svoje postupke i šta je moglo bolje

Ukoliko odgovorite potvrdno na više od polovine ovih tvrdnji, postoji mogućnost da imate problem sa sindromom uljeza. Ipak, najsigurniji način, do standardizacije dijagnostičkog testa, jeste razgovor sa stručnjakom, psihijatrom, psihologom ili psihoterapeutom.

Poznate ličnosti

Puno poznatih ličnosti javno govori o ovom problemu I načinu na koji ih ograničava.

Lejdi Gaga : “I dalje se osećam kao tiha, povučena i zapostavljena devojka iz srednje škole. Često moram da bodrim sebe i da ubedim sebe da sam ja super zvezda.”

Maja Andželou, afroamerička spisateljica, pesnikinja, plesačica, glumica, pevačica, kao i uticajna aktivistkinja američkog pokreta za građanska prava. Bila je prijatelj Martin Lutera Kinga i njegov aktivan saradnik. O manifestacijama svog problema sa Impostor sindromom je istakla: “Napisala sam 11 knjiga, ali svaki put pomislim, Oh oni će sada saznati. Sve sam varala i oni će me otkriti.”

Kako prevazići

Impostor sindrom je netačna ideja da ne vredite dovoljno. Najčešće se uspešno rešava psihoterapijom, koja je individualno prilagođena, ali se u ovim slučajevima najčešće usmerava na najpre sticanje uvida da vi niste to, već da imate problem sa tim fenomenom i da ga možete rešiti, a zatim na osnaživanju kroz jačanje svojih snaga, samopouzdanja i potencijala.

“Problemi su kao bubašvabe, ako izađu na svetlo, uplaše se i odu.” Karlos Luis Safon

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Maja Bukovac Bekčić, Specijalni pedagog, porodični savetnik i sistemski porodični terapeut pod supervizijom seansu možete zakazati na DokTok platformi.