Bila je subota, osam sati ujutru, kada je Mate povukao Dobrilu za ruku i probudio je, Dobrila ga je pogledala, i on je rekao: „Ne mogu više da izdržim, celu noć ga slušam, uopšte ne znam šta da radim, da li da mu priđem, šta da mu kažem…“ Dobrila je rekla: „Nemam pojma o čemu pričaš.“ Onda je Mate rekao: „O komšiji Profesoru filozofije u penziji.“ Onda je Dobrila pitala: „Šta je s njim?“ Onda je Mate rekao: „Šmrca. Glasno šmrca.“ Onda je Dobrila pitala: „Je l’ šmrca kao da je prehlađen ili šmrca kao da plače?“ Onda je Mate rekao: „Šmrca kao da plače.“ Onda je Fric rekao: „Šmrcao bih i ja, ali sam je kriv što je to sebi dozvolio.“ Onda je Mate rekao: „Uopšte nisam imao želju tebe da probudim.“ Onda je Fric rekao: „Kad je Profesor u pitanju, osetljiv sam…
OVAJ TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. DECEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS
NA POKLON SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA ISTORIJA
