Nestašica radne snage, poremećaji na tržištu nekretnina, spor rast… Ovo nas čeka u Srbiji, zemlji starih ljudi – Čitajte u Nedeljniku

Sa natalitetom od devet promila te negativnim prirodnim priraštajem od preko pola procenta, uz emigraciju merenu u desetinama hiljada, stanovništvo Srbije ubrzava svoju negativnu spiralu. Procenjeni broj stanovnika Srbije (bez Kosmeta) 1. januara 2019. iznosio je 6.963.764, i razlog što taj broj nije znatno niži jeste mehanički neto priliv populacije (iz Republike Srpske, Kosmeta, Hrvatske, Crne Gore), koji je devedesetih bio zaslužan za, praktično, održavanje broja stanovnika.

Geopolitičari se bave značajnim smanjenjem odbrambene moći usled mogućeg populacionog “sloma“, dok oni više skloni naučnom pristupu naglašavaju negativne ekonomske reperkusije pada nataliteta. Situacija je toliko alarmantna, ili je pak percepcija takva, da to prepoznaje i Vlada, koja na osnovu, kako tvrdi ugledni demograf Vladimir Nikitović, pogrešnih demografskih projekcija, pokušava da osmisli mere podrške natalitetu.

Projekcije EUROSTAT-a ukazuju da će većina zemalja Centralne i Istočne Evrope članica EU do 2050. znatno smanjiti broj stanovnika; Rumunija i Bugarska za čak 2,6, odnosno 1,3 miliona ljudi, Hrvatska za 650.000, Mađarska za 700.000, Poljska za skoro tri miliona. Takođe, očekuje se da toliko ekonomski hvaljene baltičke države nastave snažan već trodecenijski pad populacije. Podaci UN pokazuju istu sumornu sliku za zemlje Centralne i Istočne Evrope. Problem tih država, pa i Srbije, pored emigracije, može se objasniti i sve manjom “zainteresovanošću“ žena za rađanje sa rastom standarda; “realsocijalizam“ je kreirao slučajnu kombinaciju žena obrazovanih prema zapadnim uzusima, koje žive u relativno siromašnim ekonomijama.

S druge strane, većina država na zapadu Starog kontinenta, kao i EU u totalu, beležiće rast populacije, posebno izraženo Irska (za skoro petinu), Švedska za blizu 30%, Austrija (za desetinu), Francuska (za skoro 7%). Ima i izuzetaka: Nemačka će imati pad od pola procenta, a Italija znatno veći (sa 60 na 56 miliona stanovnika).

Svakako, Srbija nije izuzetak jer je negativan prirodni priraštaj problem s kojim se suočavaju praktično sve razvijene zemlje (koje imigracijom nadoknađuju potrebnu za uglavnom niskokvalifikovanim radnicima, koji rade poslove koje domicilno stanovništvo neće), kao i Istočna Evropa. Praktično, jedini deo planete koji ima znatno veću stopu fertiliteta od potrebne za prostu zamenu je Afrika (ovde se još mogu uključiti neke azijske slabo razvijene zemlje…

Kakva će biti demografska slika Srbije od 2020. do 2050. i koja su moguća rešenja, čitajte u velikoj analizi Gorana Nikolića, objavljenoj u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. decembra.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici

Svi čitaoci na poklon dobijaju primerak Njujork tajmsa na srpskom jeziku