Srpska opozicija je, voljno ili nevoljno, ovih dana uglavnom zagledana u Crnu Goru pokušavajući da pronađe recept. Zato i ne čudi što je nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić na sastanku sa opozicionim liderima (onima koji su prihvatili njegov poziv) govorio o izlasku na izbore u tri kolone.
Zaista crnogorski model deluje kao najracionalniji opozicioni model delovanja kom smo mogli da svedočimo u ove tri decenije višepartizma na ovim prostorima. Podela u tri kolone dovela je do toga da ne bude bačen apsolutno nijedan opozicioni glas, a čak se i Petog oktobra u Srbiji nešto malo glasova rasipalo prema tadašnjem kandidatu SPO-a.
Tek ovo racionalno lice opozicije ima i svoje naličje. Kako sklopiti vladu sa tri toliko raznorodne političkje opcije.
Danima smo slušali da neće u tome biti prepreke i da će se naći najmanji zajednički imenitelji u borbi protiv korupcije i demontaže sistema vlasti Mila Đukanovića koji se gradio 30 godina.
To, međutim, ne znači da će posao biti lak.
I posle koalicionog sporazuma koji su potpisali lideri tri opozicione liste Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović već stižu glasovi da dolazi do sitnih nesuglasica.
„Pregovori o formiranju nove vlasti ne napreduju očekivanom brzinom, iako bi predsjednik Skupštine Crne Gore trebalo da bude izabran već za četiri dana – u sredu 23. septembra kada je konstitutivna sjednica“, pišu podgoričke “Vijesti“, oslanjajući se na svoje izvore iz crnogorske opozicije.
Podgorički list procenjuje da predstavnici tri koalicije „ne idu ka dogovoru oko paketa formiranja vlasti, čiji je deo i šef parlamenta“.
Gde je zapelo? A gde bi, nego kod podele resora.
Jedan od učesnika pregovora kazao je da se razgovaralo o modalitetima vlade, odnosno da li ona treba da bude politička ili političko-ekspertska, i kako podeliti resore u oba slučaja, navode Vijesti.
Ovako je, na osnovu izvora Vijesti, podeljena situacija:
Predstavnici Demokratskog fronta smatraju da resori treba da se dodele u skladu sa brojem osvojenih mandata.
“Crno na bijelo” Dritana Abazovića traži demonopolizaciju i da u vladi budu eksperti, a ne političari, što ne isključuje političare koji jesu eksperti.
Abazovićev pokret se zalaže da jedna politička snaga ne može da ima kontrolu nad čitavim jednim resorom, što je kako se navodi „donekle prihvatljivo i Demokratama Alekse Bečića“.
Dat je i primer. Ako bi jedna koalicija dobila Ministarstv zdravlja, druga koalicija bi imala direktora Kliničkog centra Crne Gore, a treća Fond zdravstva.
Zanimljivo je i da su se lideri lista distancirali od ovih pregovora. Navodi se da je razlog za to što su razgovori tehničke prirode, a da će oni staviti pečat kad nakon njih dođu politički razgovori.
Kako to već biva, naslućuje se spor oko toga kome će pripasti takozvani bezbednosni resori – unutrašnji poslovi, odbrana i Agencija za nacionalnu bezbednost.
Demokratski front je pre izbora naciljao bezbednost planirali kontrolu nad obavještajnim sektorom. Dritan Abazović je nedavno za RTCG rekao i da njegova lista namerava da bude deo snaga koje će kontrolisati bezbednosni resor.
Abazović je kazao da je to važno partnerima Crne Gore: “Sektor bezbjednosti je važan našim međunarodnim partnerima… ako to zavisi od nas, kažem da mogu da budu potpuno mirni. Koalicija ‘Crno na bijelo’ će u potpunosti zaštititi nacionalne interese Crne Gore… Svaka korespodencija sa NATO i međunarodnim faktorom će biti potpuno zaštićena i mislim da su oni prilično relaksirani u odnosu na one prve dane”, rekao je Abazović.
Vijesti, međutim, navode i da im je jedan izvor koji je učesnik sastanka kazao da se o obaveštajnom sektoru nije ni razgovaralo.
U svakom slučaju izgleda da pregovori teku sporije nego što se na početku očekivalo. Što bi se reklo, ako ste čekali 30 godina, strpite se još malo.
Tagovi
