Nestorović: Skupština odbila inicijativu za stavljanje van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Poslanik grupe „Mi – Snaga naroda“ Branimir Nestorović izjavio je danas da je Skupština Srbije odbila njihovu inicijativu o stavljanju van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Skupštini Srbije uz obrazloženje da Evropska unija „to nije odobrila“.

On je na konferenciji za novinare povodom početka obavezne primene rodno osetljivog jezika, rekao da taj zakon predstavlja „nakaradni put kojim Srbija ide zbog prihvatanja da se primeni sve ono što je EU usvojila“.

„Jezik predstavlja suštinu stvari i primenom reči radi se socijalni inženjering“, rekao je Nestorović u beogradskom Medija centru.

Dodao je da je u okviru agende „transdženderizma“ uveden pojam roda koji je stvar ličnog ubeđenja, kao i da je pre nekoliko nedelja nemački parlament doneo odluku da deca mogu svake godine da se izjašnjavaju o svom rodu, navodeći da ih „ima u velikom broju“, i da se to prevodi u zakone, pa onda i u jezik.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić rekao je da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti ozakonjenje nasilja manjine nad ogromnom većinom govornika srpskog jezika muškog i ženskog pola, kao i da bi Ustavni sud trebalo da ga proglasi neustavnim.

Tanasić je rekao da vlast brani Zakon o rodnoj ravnopravnosti „uprkos činjenici da ga jednoglasno osuđuje i kulturna javnost i Srpska pravoslavna crkva (SPC)“.

On je rekao da je jezička struka na vreme upozoravala na nesonovanost zahteva radikalnih feminista koji po njegovim rečima, predstavljaju samo jedan deo pogubnog po civilizaciju, globalizacijskog pokreta.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika, kako je kazao, više puta je istupao u javnosti sa stavom i dokazom da sprski jezik nije i ne može biti diskriminatoran ni prema kome, pa ni prema ženskom polu.

„Odbor je 2007. istupio u javnost sa odlukom ‘Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba’ pa 2011. sa odlukom ‘Jezik rodne ravnopravnosti’ u kojoj je ukazano da je generički muški rod neutralan, da imenice koje označavaju vrstu zanimanja označavaju bića oba pola. Nakon toga, 2017. izdali smo saopštenje i istupili protiv intervencije u jeziku sa pozicije bilo koje ideologije koja nije u skladu sa naukom o srpskom jeziku. Obratili smo se srpskoj javnosti i državnim organima, kao i najvišim predstavnicima da zaštite srpski jezik od veštačkog menjanja pema političkim ili ideološkim merilima“, kazao je Tanasić.

Dodao je i da prestavnici vlasti i tvorci tog zakona nisu tražili od Odbora bilo kakvo objašnjenje iako danas tvrde da su ih pozivali za mišljenje.

„Posle donošenja tog zakona Odbor se oglasio odlukom ‘Nasilje nad srpskim jezikom’ u kome piše da je zanimljivo da je podsticaj zakonu došao iz EU, a da sama EU u svojim deklaracijama izbegava termin rodna ravnopravnost, ili se njene najuglednije članice, kao Francuska, izričito protive rodno senzitivnom jeziku“, kazao je Tanasić.

Kako je rekao, taj zakon po mišljenju Visokog saveta sudstva je protivustavan i suprotan drugim postojećim zakonskim rešenjima, i nephodno je da ga Ustavni sud proglasi neustavnim.

Advokat Milenko Radić izjavio je da su pokušali da predaju Skupštini Srbije predlog za stavljanje van snage Zakona o rodnoj ravnopravnosti ali da im to nije omogućeno.

„Prema zakonu, dovoljan je samo jedan poslanik da podnese predlog da bi to ušlo u proceduru, ali da je danas zabranjeno da se taj predlog primi uz napomenu da EU to mora da odobri“, rekao je Radić.

Dodao je da ne postoji propis koji ovlašćuje Skupštinu i njenog predsednika da onemogući prijem tog predloga.

Radić je kazao i da su od Ministarstva za evropske integracije dobili odgovor da Srbija nema obavezu prema EU da prihvati taj zakon.