U današnjem narativu vlasti, bageraš je čovek koji je bio na radnom mestu, njegov maskirani čuvar je nevini građanin, žrtva brutalnosti „žutih batinaša“, mirni demonstranti su „fašisti“ koji krše ustavnu slobodu kretanja, a organizatori protesta su „Rokfelerovi plaćenici“.
Tako Vučić govori da vozač bagera „nije prekršio zakon“ i da je „imao pravo“ da vozi bager, ali to činjenično nije tačno. Ako ima pravo da se kreće, to ne znači da ima pravo da ga vozi prema gomili okupljenih ljudi, jer time izaziva opasnost i ugrožava bezbednost okupljenih. Ana Brnabić u isto vreme prikazuje fotografije Prokića, ali ne govori da se on nasilnički ponašao tako što je udario Milovanovića nogom u lice. Na sve to, govori o brzini kojom je išao bager (dva-tri kilometra na sat) kao o dokazu da nije ugrožavao bezbednost ljudi. Bager je, inače, išao većom brzinom, vidi se na snimku, specifikacije bagera govore da je njegova minimalna brzina 4,18 km/h, ali i to je svejedno jer i najmanja moguća brzina može nekog da povredi.
U istom narativu, maskirani batinaši sa čekićem i palicama u ruci ne postoje ni u jednoj rečenici, a o njihovoj vezi sa naprednjačkim vlastima možda najbolje svedoči to što nijedan od njih nije procesuiran. Nije podneta nijedna krivična prijava za njihovo nasilničko ponašanje, niti su privedeni u policijsku stanicu. Poznavaoci huliganskih prilika na osnovu fotografija i snimaka kažu da je nesumnjivo da navijačke grupe koriste takve čekiće i palice, inače, napravljene od kuvane gume. Ukazuje sve to da su za obračun sa građanima angažovane huliganske grupe, a pitanje je šta su takvi dobili zauzvrat. Cinici bi se setili grupe Veljka Belivuka i kako su kontrausluge njemu dovele do pojave najmonstruoznijeg klana na ovim prostorima.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 2. decembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
