Da ste pre pet godina u Novom Sadu prolazili nadomak čuvene gradske plaže Štrand, videli biste prostor sa starim i oronulim fabrikama, slika vrlo verovatno poznata na teritoriji čitave bivše Jugoslavije, koje u tišini čuvaju istoriju nekadašnjeg industrijskog nasleđa. Ali u toj tišini „ne čuči“ samo istorija, već i potencijal koji čeka neku svetlost dana.
Međutim, pet godina kasnije, stare fabrike, oronuli i nebezbedni prostori, postali su, kako su već neki od umetnika komentarisali, nalik na urbani Berlin. Od svega 3% prostora koji su bili namenjeni kulturi i zabavi, danas je to prostor koji pretenduje da svojih oko 11 hiljada kvadrata u potpunosti posveti kreativnim industrijama.
Od napuštenih objekata, preko nepoverenja dela javnosti šta će se desiti sa tim prostorom, javne debate i brojni dijalozi izrodili su kompleksnu obnovu današnjeg Distrikta, koji je postao dom za organizacije, slobodne umetnike i već više puta vrveo od umetnika. Distrikt je tako postao poduhvat zanimljiv iz više uglova – istorijski, arhitektonski, kulturološki, umetnički, kao primer nove prakse u obnovi i nameni, koja bi mogla biti primenljiva i u drugim gradovima.
Baš zato će na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture, koji traje do 15. oktobra u Novom Sadu, kroz umetnost na nesvakidašnji način biti ispričana priča o jednom industrijskom nasleđu. Najpre to će biti na multimedijalnom događaju „Neraskidive veze“, u sklopu otvaranja Kaleidoskopa, premijerno 8. septembra, a potom uz još dva izvođenja 9. i 10. septembra.
„Moći ćemo da vidimo, a pre svega osetimo, šta se to dešavalo kako u svetu, tako i u Novom Sadu, odnosno Distriktu, u veku koji je iza nas. Performans obuhvata istorijske, naučne, ali pre svega umetničke događaje koji su proisticali jedni iz drugih, sledili jedni druge ili ih pak rušili i išli u totalnu kontru. Prva veza na samom početku je veza između industrije i umetnosti. Ne treba da naglašavam zbog čega je to bitno kada pomislimo na Distrikt. Publika će dalje imati priliku da zaključuje šta to vezuje neko vreme za ono drugo, a naposletku i gde smo mi u svemu tome i kako je na naše vreme, uticalo neko prošlo. To je bila i moja osnovna ideja – da publika prolazeći kroz Distrikt ulazi u razne osećaje koje su donosile određene decenije“, kaže rediteljka Maja Grgić.
Tokom pet nedelja Kaleidoskopa kulture, kada se jednaka pažnja posvećuje izvođačkoj, vizuelnoj, primenjenoj umetnosti, arhitekturi i književnosti, biće otvorena i izložba „Duh mesta – prvi vek Distrikta“.
„Izložba obuhvata period od 1920. do danas kroz nekih sedam celina. Zanimljivo je da svaka celina na izložbi predstavlja jedno poglavlje u istoriji, a da je svaka bila deo druge države. Od početka smo svi u timu razmišljali da ne bude klasična postavka sa istorijskom dokumentacijom koja posetioca stavlja u pasivnu posmatračku ulogu. Zadatak koji sebi postavljam je uvek takav da posetioca angažujem kroz interaktivan sadržaj jer na taj način najbolje pamtimo materijal i sadržaj koji smo videli ili doživeli na izložbi. Naša umetnička direktorka Monika Bilbija Ponjavić je dala jedan novi kontekst projektu. Kroz nekoliko razgovora došli smo do ideje da postavka bude izložba doživljaja ne samo interakcije“, kaže scenograf te izložbe, Nenad Marković.
U toku je priprema i prve monografije o Distriktu.
„Ljudi uglavnom nisu upoznati sa istorijom lokacije Distrikta i Velikog Limana, a to je ključno za razumevanje značaja tog prostora, pre svega njegove nematerijalne baštine. Ako ne znaju istoriju prostora, neće ni razumeti zašto je bitno da zadržimo i obnovimo neke oronule zgrade, uglavnom male arhitektonske vrednosti“, rekla je Maria Silađi, docent na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka.
Kao najvažniji infrastrukturni projekti Evropske prestonice kulture, Distrikt i mreža kulturnih stanica biće lokacije ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture, koji će okupiti više od 1000 domaćih, regionalnih, evropskih i svetskih umetnika.
Više informacija na sajtu kaleidoskopkulture.com
Tagovi
