(Beta) – Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je danas da njegovu državu neće obavezivati ni jedan sporazum koji bi Vašington mogao postići s Iranom o svom nuklearnom programu.
Netanjahu je na taj način odgovorio na izveštaje da je Vašington obnovio kontakt s Iranom.
On je na početku sastanka parlamentarnog odbora za spoljne poslove i odbranu rekao da je tokom godina Iran zamenio arapske zemlje i da je sada glavna pretnja Izraelu.
„Više od 90 odsto naših bezbednosnih pitanja potiče od Irana i njegovih saveznika“, rekao je izraelski lider, uporedivši ih sa kancerom i dodao da će „Izrael nastaviti da se brani“.
On je rekao i da se Izrael i dalje protivi povratku na prvobitni nuklearni sporazum iz 2015. godine iz koga su se SAD povukle za vreme mandata bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
„Mi radimo da zaustavimo Iran i u drugu ruku činimo velike napore da proširimo krug mira. Te stvari predstavljaju za nas velike izazove, ali takođe i mogućnosti“, rekao je Netanjahu.
Izrael nije bio prihvatio prvobitni sporazum Irana sa svetskim silama i Netanjahu je lobirao protiv.
Izraelski lideri su se usprotivili nastojanjima Evrope i predsednika SAD Džozefa Bajdena da ga oživi i vrati Vašington u pakt.
Jevrejska država smatra da diplomatski napori neće sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje i umesto toga se zalaže za kredibilnu vojnu pretnju.
Netanjahu je izrazio protivljenje Izraela pošto je američki zvaničnik kasno sinoć potvrdio da je Vašington u kontaktu s Iranom u vezi sa razgovorima i nuklearnom programu koji su u zastoju, ali je porekao da se vode diskusije o privremenom dogovoru.
Iran je prethodno, kako se čini, potvrdio da se razgovara i iransko Minstarstvo spoljnih poslova se zahvalilo Omanu na ulozi posrednika, preneli su izraelski mediji izveštaj Rojtersa.
Američki zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman je rekao da je Vašington kontaktirao Iran da upozori tu zemlju koje mere bi pogodovale produktivnim pregovorima, a koje bi mogle imati suprotan efekat.
„Nema pregovora o privremenom dogovoru. Jasno smo im rekli koje eskalirajuće korake moraju da izbegnu da spreče krizu i koje deeskalirajuće korake mogu da preduzmu da se kreira pozitivniji kontekst“, rekao je taj zvaničnik.
On je odbio da kaže koji su to koraci, ali je nagovestio da Vašington teži većoj saradnji Teherana i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Izraelski lsit Harec je, pozivajući se na visokog izraelskog zvaničnika, objavio da je Izrael zabrinut da bi Vašington planira da postigne razumevanje sa Teheranom, ali da ga ne formalizuje u sporazum, između ostalog zato da se ne bi moralo glasati u Kongresu.
Zvaničnici Bajdenove administracije su to porekli i naglasili da joj pokušaj zaobilaženja Kongresa nije svojstven.
U petak je američki medij Aksios objavio da su u maju američki zvaničnici jasno upozorili Iran da će odgovoriti ako Teheran dostigne nivo obogaćivanja uranijuma od 90 odsto koliko je potrebno za nuklearno otužje.
Najnovija procena IAEA je da Iran ima 114,1 kilogram uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće.
U nedelju je iranski vrhovni lider Ali Hamenei izrazio podršku za sporazum o nuklearnom programu sa Zapadom, ali je rekao da postojeća infrastruktura nuklearne industrije ne bi trebalo da se dotiče.
On je naglasio da je međunarodna zajednica nemoćna da spreči Iran u razvoju nuklearnog oružja ako ta zemlja tome teži, ali je takođe apelovao na saradnju s IAEA, upozorivši da se podleže ucenama zasnovanim na neosnovanim tvrdnjama.
Iran ističe da razvija nuklearni program u civilne svrhe i da ne teži nukalernom oružju.
U ponedeljak je portparol Ministrstva spoljnih poslova Irana Naser Kanani rekao da Teheran nije zainteresovan za privremeni sporazum sa Vašingtonom već da bi razmotrio oživljavanje sporazuma iz 2015. godine, kojim se nudi ublažavanje sankcija za ograničavanje obogaćivanja uranijuma.