Šah je nastao u Persiji. Sama reč „šah“ znači kralj a „mat“ smrt. Zato ne čudi što igra Irana na Bliskom istoku liči na partiju šaha, uključujući okruživanje i iscrpljivanje Izraela preko saveznika u Iraku, Siriju, Libanu, na Zapadnoj obali, u Gazi, Jemenu kao i Kataru. Velika prednost Teherana je što njegovi saveznici nisu države već terorističke organizacije, od Hezbolaha i Hamasa, preko Islamskog džihada, do Huta i Hataib Hezbolaha, plus manje poznate milicije u Siriji i Iraku. Reč je o formacijama koje nisu obavezne da poštuju, ili da barem prividno slede slovo međunarodnog prava, što ih dovodi u povlašćen položaj i omogućava veći manipulativni prostor Teheranu.
Međutim, krajnji cilj hegemonske strategije Irana nije Izrael, već Saudijska Arabija. Izrael je potreban Iranu jer samo preko antiizraelske kampanje i širenja anticionizma Islamska Republika može da gradi konsenzus i uticaj u muslimanskom svetu. S drugestrane, i Izraelu je potreban Iran jer samo sa agresivnim i ambicioznim Teheranom, Jerusalim može da gradi dobre odnose sa državama sa sunitskom većinom u okruženju.
Ajatolah Ali Hamnej je prošlog petka, posle gotovo pet godina, predvodio molitvu i održao propoved u Teheranu. Poslednji put je to učinio na komemoraciji Kasema Sulejmanija, harizmatičnog komandanta pasdarana i idejnog tvorca „osovine otpora“.
Obećavajući osvetu. Ovoga puta je povod bila likvidacija vođe Hezbolaha Nasralaha koji je nasledio Sulejmanija u domenu vođenja „osovine otpora“. Ključni događaj za tekuću bliskoistočnu krizu je ubistvo Sulejmanija s obzirom na to da je bio mozak Iranove politike u bliskoistočnom regionu, lično je vodio operacije i održavao kontakte sa lokalnim komandantima. Njegovom eliminacijom Amerikanci su zadali udarac od koga se u Iranu nisu oporavili do danas. Puška na vidnom mestu pored Alija Hamneja tokom propovedi imala je svoje tradicionalno značenje u islamskom svetu: propoved, bez oružja, nije dovoljno efikasna i jaka.
U Teheranu očigledno nisu mnogo marili što su se Sadam Husein, Osama bin Laden i Ajman el Zavahiri takođe slikali sa puškama na propovedima na javnim mestima pre nego što su bili uhapšeni ili ubijeni. U prethodne četiri godine u Teheranu nisuuspeli da pronađu adekvatnu zamenu za Sulejmanija i kola su počela da idu nizbrdo za režim ajatolaha Alija Hamneja. Pukotine u bezbednosnom sektoru, pogrešne procene i pre svega soliranje lokalnih lidera, počev od Hamasa i Huta koji su u dobroj meri gurnuli u velike probleme Teheran.
CEO TEKST PROČITAJTE U ROĐENDANSKOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 665
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA DOBIJATE KNJIGU IZ EDICIJE VELIKE BIOGRAFIJE „ALEN DELON I SRPSKI DOBRI MOMCI“
Tagovi
