Zvuči paradoksalno, ali Izraelu preti veća opasnost iznutra nego spolja. Na međunarodnom planu na srednji i dugi rok vrlo malo regionalnih aktera može da dovede u pitanje opstanak jedine funkcionalne demokratije na Bliskom istoku, ali unutrašnje raslojavanje po etničkom i religiozno-laičkom šavu preti da bude Damoklov mač iznad Izraela.
Drastična promena strukture stanovništva Izraela u poslednjim decenijama je preokrenula kompletno političku pozornicu između reke Jordan i Mediteranskog mora. Jevreji poreklom iz Evrope su bili većina u tek rođenom Izraelu i nije iznenađenje da su očevi nacije bili laburisti od Davida Ben Guriona, Šaima Vajcmana, Golde Meir, Jicaka Rabina i Šimona Peresa. Oni su bez prekida vodili Izrael 30 godina a sa manjim pauzama više od pola veka.
Doseljavanje Jevreja iz bivšeg SSSR-a, okolnih država na Bliskom i Srednjem istoku, preseljavanje ortodoksnih Jevreja iz SAD i jačanje ultrareligioznih zajednica unutar Izraela u potpunosti su promenili konfiguraciju biračkog tela. Zato ne čudi što je stranka Ben Guriona i Šimona Peresa jedva prebacila izborni prag od 3,25 odsto glasova (osvojili su 3,69 odsto glasova) a druga partija levice Merec nije uspela da osvoji dovoljan broj glasova i posle 30 godina neće imati poslanike u Knesetu.
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. NOVEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU MAGAZIN „ISTORIJA“
Tagovi
