Na Berlinskom kongresu (1884–1885) Velika Britanija, Francuska, Holandija, Belgija, Španija i Portugalija podelile su afrički kontinent, ostavivši bez ičega Austrougarsku, Švedsku, Dansku, Italiju, Tursku i Rusko carstvo.
Pobunila se mlada država Italija i dobila nekoliko područja. Sjedinjene Države su bile zainteresovane samo za Liberiju, zbog projekta povratka afričkih robova u mesto odakle potiču, osmišljenog 1822. godine.Rusija nije dobila teritorije na velikom kontinentu. „Već je dovoljno velika“, pomislile su evropske sile, koje su sa nepoverenjem gledale na ruskog diva, pobeđenog u Krimskom ratu (1853–1854). Ali nisu svi bili spremni da se pomire sa tom odlukom.
Rusi preuzimaju inicijativu
Ruski carski ministar Konstantin Pobedonoscev je 1888. godine isplanirao posebnu misiju na obale Crvenog mora sa idejom uspostavljanja kolonijalne baze. Abisinija će kao hrišćanska zemlja dočekati širom otvorenih ruku grupu ruskih pravoslavnih doseljenika, mislio je on.
Bio je potreban čovek sa jakim karakterom koji bi na Crnom kontinentu preuzeo zadatak osnivanja ruske carske kolonije, pa je nakon kratke potrage izbor pao na avanturistu Nikolaja Ašinova, kozaka iz Tereka. On je 10. decembra 1888. isplovio iz Odese na brodu „Kornilov“, na kojem je bilo 165 muškaraca, žena i dece: 30 kozaka, 12 Čerkeza, i drugih stanovnika iz okoline Odese. Na brodu je bilo i četvoro sveštenika, uključujući arhimandrita po imenu Pajsij.
Ašinov je svima ispričao da mu je sultan Tađure, Muhamed Loitah, poklonio zemlju na kojoj će živeti.
Afrika, nova ruska kolonija
Putnici koji su nameravali da prošire teritoriju Ruskog carstva, koje se u to vreme protezalo od Poljske do Aljaske, stigli su do egipatske luke Aleksandrija, a zatim se ukrcali na ruski brod „Lazarev“ koji ih je doveo do Port Saida. Odatle su do obećane zemlje nastavili put na austrijskom trgovačkom brodu „Anfitrit“.
Čim su se iskrcali na kopno, Rusi su održali prvu versku službu. Međutim, još prvih dana na afričkom tlu došlo je do sukoba sa lokalnim stanovništvom. Neki su kozaci ukrali stoku od susednog plemena Danakil i pucali u meštane koji su pokušali da vrate svoju stoku. Sultan Tađure je naredio da Ašinov plati plemenu Danakil 60 srebrnih franaka zbog tog incidenta. Ašinov je, međutim, uskoro poslao Muhamedu Loitahu vest da mu ruski car nudi zaštitu, koja je stigla i do Francuza i uznemirila ih.Rusi su odlučili da promene položaj i 28. januara 1889. stigli su do stare egipatske napuštene tvrđave Sagalo u blizini Adenskog zaliva. Abisinci su ih srdačno primili i pristali da pošalju rusku poštu u glavni grad. Etiopskog cara Johanesa IV obradovala je vest o dolasku Rusa i tražio je osnivanje vojne baze, očekujući da će mu Sloveni pomoći u ratu protiv Italijana.
Problemi sa Francuzima
Ruska kolonija bila je prilično skromnog izgleda, ali su, uprkos toj jednostavnosti, Ašinov i njegovi ljudi naselje nazvali Nova Moskva i izmislili zastavu za novu teritoriju. Kombinovali su rusku trobojku i krst Andrejevske zastave. Prema „The World at War“, nemirni kozaci su zahtevali da im se da dozvola da napadaju rute karavana koji su prelazili njihovu teritoriju, a Ašinov im je platio zlatom i srebrom da bi ublažio njihove ratničke instinkte i izbegao veća zla.
Francuzi, koji su se pre Rusa nastanili u Oboku i 1883. godine uspostavili protektorat, uključujući područje koje su Rusi okupirali, brzo su pokazali šta misle o Novoj Moskvi.
Ašinov je pokušao da ih smiri, nudeći im da podigne zastavu kolonije uz francusku zastavu. Međutim, kada su vesti o prisustvu Rusije na tom području došle do Pariza, francuska vlada je naredila da se doseljenici smesta razoružaju i deportuju. Istovremeno je Pariz tražio od vlasti Ruskog carstva da objasne prisustvo kozaka na teritoriji pod francuskom kontrolom.Ruski ambasador u Parizu je odgovorio da Ašinov nije ruski diplomatski predstavnik i ostavio ga na milost i nemilost Francuzima.
Kapitulacija Nove Moskve
Šesnaestog februara ispred tvrđave Sagalo su se zaustavila četiri francuska vojna broda. Ašinovu i njegovim saputnicima je naređeno da ostave oružje i odmah se ukrcaju na brodove koji će ih odvesti u Obok, a zatim će biti vraćeni u Rusiju.
Ašinov je odbio naređenje (ili ga, prema nekim izvorima, nije razumeo) i Francuzi su ispalili 16 topovskih đuladi na rusko naselje. Poginulo je osmoro ljudi, 22 osobe su bile ranjene. Ašinov je podigao belu košulju u znak kapitulacije. Do sredine dana svi su Rusi bili na brodovima. Na plaži je ostalo oko 50 pušaka koje nisu mogle da odbrane Novu Moskvu.
Povratak u Rusiju
Rusi su vraćeni u Obok, a kasnije deportovani u Odesu. Kada se otkrilo što se dogodilo u Sagalu, ruska vlada je odbila da prizna bilo kakvu povezanost sa Ašinovom i njegovim ljudima. Car Aleksandar III nije želeo sukob sa Francuskom, koja je kroz svoje banke trebalo da dâ važan zajam ruskoj vladi. Car je zabranio novinama da pišu o celoj priči i da se povratnici intervjuišu. Svi su prinudno poslati na svoja mesta stanovanja. Arhimandrit Pajsij u manastir u Gruziju, Ašinov u udaljeni kraj Saratovske gubernije bez prava preseljenja od tri godine.
Šta bi bilo, kad bi…
Zamislite da je Nova Moskva ipak osnovana na obali uprkos Francuzima, da nije stekla nezavisnost prema Brest-litovskom sporazumu zbog kojeg je Rusko carstvo izgubilo teritorije kao što su Finska i baltičke zemlje, ili da su sovjetske trupe odbile Musolinijeve trupe za vreme Drugog Svetskog rata.
Kako bi Sagalo izgledao danas? To bi sigurno bila neka vrsta ruskog Gibraltara, jedna od najvažnijih luka za rusku mornaricu, koja bi se aktivno borila protiv somalijskih pirata u Indijskom okeanu. U isto vreme, to bi bio veliki turistički centar. Na glavnom trgu grada turisti bi se slikali pored spomenika Nikolaju Ašinovu, kozaku koji je osvojio deo Afrike za Rusiju.
Tagovi
