Jedan od najtrofejnijih i najznačajnijih trenera u istoriji srpske košarke, Dušan Ivković, u razgovoru tokom serijala „Zlatni momci“ podsetio se momenta kada se vratio na čelo reprezentacije i kada je vodio tim na Evropskom prvenstvu 2009. godine, ali i teških trenutaka sa Svetskog prvenstva u Turskoj.
„Jednostavno, postoje neke stvari koje ne mogu da se odbiju ili ljudi koji to traže od mene. To je bila valjda 2007. godina, kada komisija Košarkaškog saveza na čijem je čelu bio Bora Stanković, razgovara mesecima sa svim relevantnim ljudima o problemu srpske košarke. I na kraju posle toliko meseci pozivaju me u savez – ’Dudo, mi ne vidimo nikako drugo rešenje nego ti da uzmeš reprezentaciju’, to Bora kaže. Pa rek’o, ljudi, ja sam taj posao završio i tako dalje i ostavio i stvarno… Ne, ne, ne, ajde, ajde, ajde… I onda eto ljudi koji su to tražili od mene i koji su to nudili, to jednostavno nije moglo da se odbije, tako da…“, objašnjava Ivković.
Na tom prvenstvu 2009. godine osvojena je medalja posle duge „suše“, a onda je došlo Svetsko prvenstvo 2010. i ona čuvena utakmica u polufinalu protiv Turske.
„Što se tiče tog Svetskog prvenstva, mi smo doživeli jednu neviđenu nepravdu i krađu. Ja to želim da kažem i nisam slučajno to uradio, jer to nije zabeleženo u košarci. Mafija Fibina na čelu sa Kotlebom, koji je još tamo prisutan, delegiraju za našu utakmicu južnoameričke sudije. Nijedan evropski sudija Srbiji i Dušanu Ivkoviću ne bi dosudio što su ti banditi. To je utakmica bila ’plus 30’ za Srbiju, a moj veliki prijatelj Hido Turkoglu kaže: ’Kouč, vi ovu utakmicu ne možete da dobijete’. I nažalost njegove reči su ispale istinite“, objašnjava Ivković.
Ognjen
Ta se utakmica gledala na klupicama u Studenjaku preko velikog video bima. Igla nije imala gde da padne. Plesali smo po terenu. Razvaljivali Turke, ali su se nekako vratili na domaci teren i nasu mladost. Uprkos tome, mi drasticno bolji. I onda, nakon 37 minuta dvocifrenog vodjstva, tesna zavrsnica i najveca kradja kojoj sam u sportu prisustvovao na tom nivou. Medju nama - muk. Po koja psovka. 1000 ljudi se razislo kao da je neko umro. Sok i tuga. A pelepo smo igrali...Duda je skakao pored klupe kao mladic :)