Skoro tri milijarde ljudi bi moglo živeti u predelima pretoplim za život ljudi ukoliko planeta nastavi da se zagreva sadašnjim tempom u narednih 50 godina, pokazala je nova naučna studija, a prenosi CNN.
Prema nalazima studije američke Nacionalne akademije nauka na kojoj je radio međunarodni tim klimatologa, ekologa i arheologa, milijarda ljudi će morati da se preseli u hladnije regione ili da se prilagodi ekstremnim toplotnim uslovima, na svaki novi stepen Celzijusa globalnog zagrevanja.
„Ovo je scenario koji nas zasigurno očekuje, osim ako ne promenimo svoje navike i smanjimo efekat staklene bašte“, rekao je koautor istraživanja i arheolog sa Univerziteta u Vašingtonu Tim Koler.
Istraživači su otkrili da, većina svetskog stanovništva u poslednjih 6.000 godina živi u oblastima sa srednjom godišnjom temperaturom između 11 i 15 stepeni Celzijusa, dok manji opseg živi u pojasu sa godišnjom temperaturom između 20 i 25 stepeni.
„Tehnologija, um i naša kumulativna kultura su nam omogućili da živimo bilo gde u svetu, ali je ova analiza pokazala da postoji posebna klimatska zona u kojoj živi najveći broj ljudi i u kojoj smo, kroz istoriju, bili najproduktivniji“, rekao je Koler.
Međutim, sada bi moglo doći do ekstremnih promena, budući da bi se sadašnjim tempom Zemlja zagrejala za tri stepena do 2100. godine. Ove promene bi mogle imati ozbiljne posledice za proizvodnju hrane, pristup izvorima vode i nove migracije.
„Razumno je zaključiti da se nešto što je dovoljno stabilno 6000 godina neće promeniti bezbolno i brzo“, rekao je Koler.
Trenutni ekstremni uslovi – regije oko pustinje Sahare – pokrivaju 0,8% površine Zemlje, ali autori istraživanja očekuju da će se ekstremna toplotna područja proširiti na 19% zemljine površine do 2070. godine, što će pogoditi 3,5 milijardi ljudi u regionima subsaharske Afrike, Južne Amerike, Indije, jugoistočne Azije, Arabijskog poluostrva i Australije, smatra profesor Univerziteta u Nadžingu i koautor studije Či Ksu.
„To su države na južnoj hemisferi, sa najbržim rastom stanovništva, poput Indije i Nigerije. Upravo stanovnike ove dve zemlje očekuje život u ekstremnim temperaturnim uslovima“, rekao je Ksu, ukazujući na suprotnosti u odnosu na procene Svetske banke da bi samo 143 miliona stanovnika u ovim regionima bilo raseljeno.
Međutim, autori istraživanja poručuju da ima nade i da bi se značajnim smanjenjem globalne emisije štetnih gasova broj ljudi izloženih ekstremnim temperaturnim uslovima mogao biti mnogo manji.
„Najgori scenario se može izbeći ukoliko umanjimo posledice efekta staklene bašte. Zbog toga moramo sprovesti efikasne mere na globalnom i lokalnom nivou koje bi ublažile negativan uticaj klimatskih promena na ljudska društva“, zaključio je profesor Ksu.
Tagovi
