Treba razlikovati nihilizam odomaćen u Srbiji, i nihilizam koji šaljemo na Evroviziju. Kao što je lane trebalo razlikovati odomaćeni cinizam i onaj cinizam koji je ponudila Konstrakta. I kao što se čini da nakon „Dece“ Milene Marković i „Unutrašnjeg mora“ Danice Vukićević, NIN-ova nagrada možda čak menja i književnu paradigmu, te da ova dva neobična romana (jedan u stihovima, drugi u fragmentima), nisu samo smela incidentna koincidencija trenutnog žirija, tako se stiče utisak da sa Konstraktom i Lukom Blekom nastaje paradigma koja, paradoksalno, predstavlja Srbiju a nije karakteristična za njena dominantna mentalitetska i druga raspoloženja. I stilistiku. Jelena Karleuša ove godine nije oduševljena Lukom Blekom (nije ni Topalko), bar koliko to prošle Aca Lukas nije bio oduševljen Konstraktom.
Nobelovka Alis Manro nazvala je sistem koji i mi ponekad prepoznajemo porno-nacionalizmom, dok je moj komšija Živan davno definisao da živimo u kulovskom fašizmu (fašizmu kulova). Šta je da je, nešto jeste hibridno, pa ako je reč i o demokratiji. U reakcionarnosti ojađenih nacionalista nije malo ni nihilizma.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 9. MARTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
