Glasine su počele da kruže nedelju dana nakon što je britanski premijer Boris Džonson započeo samoizolaciju u stanu iznad Dauning strita 11. Priča koju su do tada širili premijer i njegovi pomoćnici bila je uverljiva. Istina je, premijer ima Covid-19.
Ali simptomi nisu bili zabrinjavajući. Blage prirode. U vreme naglog porasta broja umrlih od koronavirusa, Džonson je bio na čelu kriznog štaba.
Ali, sve se promenilo 2. aprila, piše Gardijan u insajderskoj priči o dešavanjima koja pratila Džonsonov odlazak u bolnicu. U vreme ručka za vreme konferencije s novinarima je u Dauning stritu mirno rečeno da premijer i dalje ima temperaturu.
Novinari su uveravani da postoji mogućnost da bi već naredne nedelje mogao da izađe iz izolacije, ako dozvole lekari. Delovalo je da je 55-godišnji Džonson prebrodio koronavirus na sličan energičan način kao i ministar zdravstva Met Henkok, koji je kratko odsustvovao zbog bolesti.
Ali, to se nije dogodilo, i narednih pet dana javnost je prolazila kroz emocionalni rolerkoster; premijer koji je očigledno bio dobrog raspoloženja i naporno je radio, prebačen je na intenzivnu negu jer mu je zdravlje bilo ozbiljno ugroženo. Gardijanova analiza informacija koje su se plasirale iz Dauning strita nisu se podudarale s onim što je bilo poznato iz privatnih izvora.
Da li je nedostajalo iskrenosti u vreme nacionalne krize? Ne bi bilo prvi put…
Iza kulisa, njegovi kolege prenosili su zabrinjavajuću sliku njegovog zdravlja na kraju prve nedelje Borisove bolesti. On je zaista imao temperaturu. Ono što se prećutkivalo bio je uporan kašalj. Tokom videokonferencijskog sastanka kabineta, njegovi simptomi bili su isuviše očigledni. Potvrđivali su rastuću zabrinutost za njegovo zdravlje. Jedan izvor objavio je da premijer iskašljava krv. Dauning strit je odbacio takve tvrdnje kao neistinite.
Kod nekih pacijenata razvija se blaga klinička slika, kod drugih teško oboljenje. Stručnjaci kažu da je najopasnija faza u drugoj nedelji. Neki pacijenti počnu da se oporavljaju, drugima se zdravlje naglo pogoršava, jer virus napadne pluća. Drugog aprila, lekari su se zabrinuli da je u slučaju Borisa Džonsona bolest odlučila da krene drugim, opasnijim putem. U bolnici „Sent Tomas“ počele su pripreme za smeštaj premijera.
Prema jednom izvoru, bolničkom osoblju je rečeno da se njegovo stanje rapidno pogoršavalo, više nego što je to u javnosti objavljeno, da je, zapravo, jako loše. I da će vrlo verovatno morati da prima kiseonik.
U Dauning stritu, Džonson je bio u kontaktu sa svojim glavnim privatnim sekretarom Martinom Rejnoldsom, i doktorom opšte prakse. Mnogi od njegovih uobičajenih savetnika bili su ili ili i sami bolesni ili u samoizolaciji. Kako se Džonsonovo stanje pogoršavalo, za njega su telefonski pozivi bili smanjeni, vladini dokumenti redukovani. Njegov pristup bolesti je bio s karaterističnim stavom nadmoći, „on to može pobedi“.
Priče o pogoršanju njegovog zdravlja počele su da kruže među torijevcima u parlamentu, i novinarima. Iz Dauning strita stizali su demanti. Tvrdili su da nema razloga za zabrinutost. Ako se gleda unazad, ovakvo upravljanje bilo je obmanjujuće.
Glasine su se pokazale tačnim. Premijer je bio ozbiljno bolestan, više nego što je to rečeno javnosti. Da li je možda Džonson umanjivao ozbiljnost svog stanja čak i svom najbližem krugu?, pita Gardijan.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
U 20 sati iste večeri premijer je izašao na vrata Dauning strita broj 11, ispred svoga stana, kako bi aplaudirao lekarima javnog zdravlja. Izgledao je katastrofalno. Sledećeg dana, 3. aprila, Džonson je objavio video u kojem moli građane da ostanu kod kuće tokom predstojećeg, sunčanog vikenda. Poručio je da i dalje ima temperaturu i da je u izolaciji. Bio je to osmi dan.
Prava istina je da mu se stanje pogoršavalo, kako to obično biva kod Covida-19.
Do vikenda je bilo jasno onima koji su s njim bili u kontaktu da premijer jedva obavlja svoje dužnosti. U subotu 4. aprila njegova verenica Keri Simonds, trudna i u samoizolaciji zbog simptoma koronavirusa, uzrujano je plakala prijateljima na telefon.
Henkok, ministar zdravlja, u nedelju ujutru je za Skaj njuz izjavio da je sve u redu i da premijer marljivo radi i da sve ima pod kontrolom.
U stvarnosti, njegovo zdravlje bivalo je sve lošije. U nedelju popodne aktiviran je plan prebacivanja premijera u bolnicu „Sent Tomas“. Te večeri odvezli su ga preko Temze, u privatnu sobu bolnice na 12. spratu.
Dauning strit nije negirao izveštaj da je odmah stavljen na kiseonik.
I tada je, još jednom, Džonsonov portparol, u pokušaju da smiri strasti, izjavio da je sve učinjeno iz predostrožnosti.
Dr Ričard Lič, šef klinike za plućne bolesti u bolnici „Sent Tomas“ i vodeći stručnjak za pulmologiju, bio je zadužen za Borisa Džonsona.
U ponedeljak 6. aprila, tok događaja zamalo je podsetio na sovjetsku praksu. Dok je premijer Džonson jedva disao, njegovi saradnici su na brifingu novinarima rekli da premijer u bolnici marljivo pregleda dokumente iz ministarstava.
Oko 17 sati, Dominik Rab, šef diplomatije, tvrdio je čak da je Džonson na dužnosti i da vodi zemlju. Kada su ga pitali kada je poslednji put razgovarao s njim, Rab je odgovorio da je to bilo u subotu.
Činilo se kao da vlada zataškava istinu, ili je nesposobna, ili oboje. Iz vlade su kasnije rekli da Rab nije znao da se Džonsonovo stanje u međuvremenu iznenada promenilo.
U ponedeljak poslepodne, stanje premijera se naglo pogoršalo. Doneta je odluka da ga prebace na odeljenje intenzivne nege. Takav razvoj događaja šokirao je Dauning strit.
U 20.10 objavljeno je da je premijer Džonson u ozbiljnom stanju i da je zatražio od Raba da ga zameni na položaju šefa vlade.
To je bio kraj fikcije da Džonson vlada Britanijom. Svetski državnici i političari poslali su mu želje za brzo ozdravljenje. Njegovi saradnici bili su zbunjeni.
Uobičajena je praksa da pacijent koji je oboleo od Covida-19 na intenzivnoj nezi bude stavljen na respirator. To je invazivan i traumatičan proces. Neke bolnice teške slučajeve radije leče stvaranjem pozitivnog spoljnjeg pritiska, kako bi pacijentu bio omogućen volumen zraka pri udisaju (Cpap). U bolnici „Sent Tomas“ preferiraju potpunu ventilaciju jer veruju da se na taj način spasavaju životi.
Jedan bolnički izvor tvrdi da je Džonson bio u teškom stanju kada su ga primili na intenzivno odeljenje.
„Nijansa ga je delila od stavljanja na respirator.“
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Isti izvor ipak se pita da li je Džonson uopšte trebalo da bude prebačen na intenzivnu negu s obzirom da nije na kraju stavljen na respirator.
Oko 130 drugih pacijenata je takođe bilo na intenzivnoj nezi u isto vreme, a velika većina na respiratorima. Nijednog trenutka Džonson nije bio na respiratoru. Niti je primio Cpap, manje invazivni oblik lečenja, tvrdi izvor.
„Pre epidemije koronavirusa, pacijenti su stizali na intenzivnu iako nisu morali na respirator, ali otkako je počela epidemija, svaki krevet na intenzivnoj zauzima pacijent oboleo od Covida-19. Znam ljude koji tamo rade i svi kažu da nije bio na respiratoru. Zauzimao je krevet na intenzivnoj, a nije morao. Staviti u intenzivnu pacijenta kojem nije potreban respirator je besmislica“, rekao je taj izvor.
Argument protiv takvog stava bila je činjenica da Džonson ima 55 godina i spada u ugroženu grupu, zbog godina i zbog gojaznosti.
Takođe, ako pacijent ne dobije respirator u ranoj fazi, biće teško to učiniti kasnije, ako se njegovo zdravlje pogorša.
U međuvremenu je u Ministarstvu zdravlja uspostavljen novi protkol za obaveštavanje o premijerovu zdravlju. Iznošene su samo limitirane informacije iz bolnice „Sent Tomas“.
Stanje Borisa Džonsona je stabilno i pod nadzorom je lekara, rečeno je iz Dauning strita.
U sredu, 8. aprila, objavljeno je da Džonson još nije stavljen na respirator, što se smatralo dobrom vešću.
„Ako pacijent ne završi na respiratoru u roku od 48 sati po prijema na intenzivno odeljenje, to je obično dobar znak2, rekao je drugi izvor.
Na redovnoj konferenciji toga dana javljeno je da se stanje britanskog premijera poboljšava.
„Može da se pridigne i da sedi u krevetu, i kontaktira s bolničkim osobljem“, izjavio je ministar finansija Riši Sunak.
Prema izvorima iz bolnice, dolazio je k sebi, šarmirao sve medicinske sestre i insistirao da ga zovu Boris.
Nakon tri dana na intenzivnoj nezi, prebačen je na odeljenje. Dauning strit je objavio da je premijer jako dobrog raspoloženja i da oseća ogromnu zahvalnost zbog nege koju je primio.
I dalje je u vazduhu bilo pregršt ozbiljnih pitanja. Koliko će trajati njegov oporavak i da li je virus naneo dugotrajnu štetu njegovom zdravlju i kapacitetu pluća?
Do uskršnjeg vikenda Boris Džonson je nestrpljivo iščekivao povratak kući, ali njegov lekarski tim pozivao je na oprez. Prema jednom izvoru, savetovali su ga da ostane u bolnici malo duže, barem do 14. aprila, ali njegova je bila zadnja.
U nedelju je pušten iz bolnice, nakon što je u njoj proveo sedam noći, od kojih tri na intenzivnoj nezi.
Nekoliko sati kasnije, premijer se video porukom javio sa svog imanja. Bio je to stari Džonson. U odelu i kravati, objavio je da nema sumnje da mu je zdravstveni sistem zemlje spasao život. Posebno se zahvalio medicinskim tehničarima koji su ga pazili 48 sati kada su stvari mogle da krenu u oba smera. Dženi sa Novog Zelanda i Luis iz Portugala. Izjavio je da su njih dvoje razlog što je na kraju njegov organizam počeo da dobija dovoljno kiseonika.
Nema sumnje da je bilo ozbiljno.
Za kraj sage još jedna zanimljiva fusnota. Fotografije snimljene s javnog pešačkog prelaza prikazuju Džonsona i njegovu verenicu kako šetaju pse na površini imanja, a premijer je u kaputu i s rukavicama. Delovao je bledo, ali dovoljno dobro da se prošeta. Većina pacijenata s intenzivne napušta bolnicu u kolicima. Pate od malaksalosti, slabosti mišića i drugih hroničnih problema. Premijer je delovao kao da je u mnogo boljem stanju.
Džonson je pobedio na EU referendumu 2016. jer je u kampanji kombinovao podršku NHS-u (Nacionalna zdravstvena služba Britanije) – britanskoj nezvaničnoj religiji – s mekim nacionalizmom i Bregzitom.
Bez obzira na sve greške koje je napravio na početku pandemije, Džonson je pronašao političku formulu da umiri svoje kritičare: „Bez NHS-a, ja ne bih sada bio ovde“.
Tagovi
