Raspored nokaut faze Eurobasketa pravio nam je velike probleme u planiranju ovog teksta. Broj zatvaramo u danu kada se igraju prva četvrtfinala, četvrtfinale Srbije je na programu u sredu, a u četvrtak kada budemo na kioscima već će se pričati o polufinalima. A onda su nam košarkaši Srbije, uz svesrdnu pomoć kolega iz nacionalnog tima Italije, rešili ovaj problem. Srbija je ispala u osmini finala.
Prvi utisak je da smo počeli da se navikavamo. Kada je posle nekoliko vezanih medalja tim koji je sa klupe vodio Aleksandar Đorđević poražen od Argentine na Mundobasketu, pisalo se i pitalo u trenucima očaja: „Zar od Argentine? Zar od Kampaca?“ Kada je u kvalifikacijama za Olimpijske igre Italija obrala uši našima usred Beograda, pitali smo se u trenucima očaja: „Zar od Italije? Zar od Maniona?“ Više nismo toliko iznenađeni. Da, od Italije. Da, od Spisua.
Upravo ta činjenica da naši košarkaši treći put zaredom ne uspevaju da ispune očekivanja dobra je polazna osnova da se iz utrobe, iz žuči građana i šatro stručnjaka izvuku mlazevi loših i pogrešnih zaključaka. Glavni način da se objasne neuspesi srpske košarke jeste priča o srcu i nekim drugim južnijim organima. Kao da je košarka partija pejntbola pa će onaj ko je hrabriji pobediti. Valjda jer nam se sve svodi na epiku, istoriju i bitke. Šta se dešava onda kada obe ekipe imaju i srce i sve južnije organe po kriterijumu pučine? Neko mora da pobedi, zar ne?
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 15. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
