U godini jubileja četiri decenije od pojave beogradskog novog talasa i neku godinu više onog jugoslovenskog, izašla je u izdanju Lagune knjiga „Bunt dece socijalizma“ rok novinara i publiciste Dušana Vesića.
Vesić je za novi Nedeljnik pričao o značaju novog talasa, eroziji ideologije i tome da li se režim plašio Džonija Štulića i Prljavog kazališta.
„Uvek smo pogrešno verovali da se sva publika orijentiše žanrovski. Da neko ko sluša novi talas sluša isključivo novi talas, a da neko ko sluša Lepu Brenu isključivo sluša Lepu Brenu. U stvarnosti, uglavnom nije tako. Nije mnogo onih koji u muzici traže više od same emocije koju ta muzika nudi. Publika se pre svega opredeljuje emocijom. Možda bi trebalo razmisliti o tezi da ‘ukus’ u popularnoj muzici u stvari ne postoji, nego se kod publike događa emotivno prepoznavanje. Sigurno je da nije malo onih koji su s jednakim žarom slušali i Idole i Lepu Brenu. Južni vetar je već nešto drugo. To su tamne i teške emocije, taman za publiku koja nije bila zainteresovana za pozitivnu energiju novog talasa“, ispričao je Vesić na pitanje o fenomenu novog talasa i njegovom ulasku u mejnstrim.
Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 25. juna.
Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs
Tagovi
Lobanja u plamenu
U mom okruzenju, Brenu su slusali pacenici, dosljaci iz manjih gradova i seljaci zaposleni u fabrikama, Idole uobrazeni studenti, narkomani i pederi, a Juzni Vetar kriminalci i sirotinja. Ja sam slusao metal, jer su metalcima smetali svi nabrojani.