Mlada fudbalska reprezentacija Srbije poražena je na startu Evropskog prvenstva u Italiji, od potcenjene Austrije, koja je dobila mnogo i izgubila još više u svojoj prvoj pobedi na Evropskim prvenstvima za mlade, u istoriji.
Osvojili su tri boda, pobedili skupocenog rivala i u isto vreme, na istoj utakmici dobili i izgubili Hanesa Volfa, novog fudbalera Lajpciga.
Volf je odigrao odličnu utakmicu, a zatim je, nakon starta Vukašina Jovanovića, doživeo najverovatnije prelom noge.
Srpski „dobici“ na startu U21 Evropskog prvenstva svode se na neke nove lekcije, nova preispitivanja. I na golmana.
I selektor Austrije i fudbalski analitičari i kladionice, davali su prednost reprezentaciji Srbije. Za pravo su im davali gotovo svi uporedivi parametri. Vrednost „Orlića“ koji su startovali utakmicu kreće se oko 119 miliona evra. Istina, čitavih 90 odlazi na dva igrača, ali tim Srbije je više nego duplo skuplji od austrijskog.
Pored toga, sastav koji je izabrao Goran Đorović ima nemerljivo veće iskustvo od tima koji im se suprotstavio.
Luka Jović igrao na vrhunskom nivou, isto važi i za Nikolu Milenkovića, kao i za Sašu Lukića. Nemanja Radonjić. Milan Gajić, Andrija Živković i Vukašin Jovanović igrali su na Novom Zelandu kada je omladinski tim Srbije postao šampion sveta.
Fudbalski kvaliteti i talenat, takođe su na strani Srbije.
Pa opet, na utakmici su se pitali samo Austrijanci.
Možemo za to tražiti objašnjenja u mnogim izvorima. Da se lopta od stative nije odbila na nogu Volfu, ne bi bilo prvog gola. Da Jović nije pogodio prečku na 1:0, da Radonjić nije pogodio vazduh umesto prazne mreže pri istom rezultatu. Da se Milenković nije izmakao, umesto da blokira ne specijalno jak šut iz slobodnog udarca.
Da sve to nije, pitanje da li bi „Orlići“ izbegli poraz.
U formaciji 4-3-3 koja je ispisana na UEFA grafici Srbija nije delovala povezano, a nije delovalo ni da često stoje u toj formaciji Đorovićevi izabranici.
Između zadnje linije i veznog reda bilo je mnogo prostora, delovalo je da bekovi stoje previsoko i preširoko, a da u timu nema nekoga ko će preuzeti ulogu „dežurnog kvariše“. Luka Jović je bio odsečen i osim prečke, nije bio preterano opasan. Ne jer je naprasno zaboravio da igra fudbal, nego zbog toga što nije imao pored sebe igrača koji bi mogao da poveže redove i razgrne odbranu kao što je u Ajntrahtu radio Sebastijan Ale.
Na sve to nadovezala se teška povreda Volfa koju je izazvao Vukašin Jovanović. Srpski defanzivac je rekao da će posetiti povređenog protivnika, a novinari sa lica mesta izvestili su da je Jovanović potpuno utučen.
Svetla tačka među „Orlićima“ bio je golman Boris Radunović. Na snimcima sa otvorenih treninga mogle su se videti neke njegove bravurozne odbrane, ali ono što je radio u prvoj utakmici na turniru govori o svetloj budućnosti srpskog fudbala na toj poziciji.
U dva navrata pre nego što su Austrijanci duplirali prednost pokazao je klasu. Prvo kada je odbranio dva šuta istom igraču u roku od dve sekunde, a zatim kada je inteligentno presekao kontru „dva na nula“.
Nema gore stvari nego kada već na početku nekog posla shvatite da su vam šanse male, kada vam se nade ugase na prvom koraku. U tim situacijama ostaje samo preispitivanje.
Popularni reper iz Hrvatske Vojko V, u svojoj autorinočnoj pesmi „Kako to“, opisao je mentalitet naroda kojem pripada, istakavši detalje koji jasno pokazuju da Hrvati često rade protiv sebe, a da za svoje neuspehe krive „vladu, masone i Srbe“.
Uvek neko sabotira.
U slučaju jedne od najtalentovanije fudbalske generacije u Srbiji posle više decenija, dilema i odgovor se naziru uz Vojkovu pomoć.
„Nije mi jasno kako to. Možda je vlada, možda su Srbi?“
Srbi, bezbeli.
Tagovi
