Pamti Srbija i mnogo značajnije stranačke raskole, a to što je izlazak Miroslava Aleksića iz Narodne stranke tako snažno odjeknuo ne govori ništa ni o stranci, ni o Aleksiću, koliko govori o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji, a pre svega u opoziciji: kada se opozicija nateže da sačuva i najtanju kariku u svom inače krhkom lancu, svako pucanje deluje kao tektonski poremećaj.
Dugotrajnost stranaka nije preterano cenjena specifičnost u opozicionom prostoru gde gotovo nijedna vodeća stranka (posebno u takozvanom građanskom delu opozicije) nije postojala pre deset godina, pa nekako i nije pitanje da li će se neka stranka pocepati, nego kada i kako.
Miroslav Aleksić, doskoro drugi čovek NS-a, nakon napuštanja stranke svoju smenu okarakterisao je kao „frontalni sukob između Vuka Jeremića i njega“, dodajući tom prilikom da takav postupak rukovodstva Narodne stranke (smena sa mesta predsednika Izvršnog odbora) nije u maniru „jedne demokratske partije koja želi da bude drugačija od onoga što danas gledamo u Srbiji“.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. AVGUSTA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
