“Pakleni dani”. “Srbija Gori”. “RHMZ upozorava”. Ko je čitao vesti, video je ovako nešto. Ko nije čitao, možda je sam pomislio. Koji pakao! Pocrkaćemo!
Može da zaliči da je posredi dizanje panike, ali što jeste-jeste: vruće je.
Za više od 70 miliona ljudi u SAD ove nedelje važe upozorenja o vrućini, sa prognozama ekstremnih temperatura – i do 41 stepeni Celzijusa u nekim oblastima, piše BBC.
Slično je i kod nas. Rеpublički hidromеtеorološki zavod (RZMH) upozorio je jutros na izražen toplotni talas, koji je “na snazi” do nedelje, 23. juna. Kako se navodi, nalazimo se na početku perioda koji će obeležiti priliv veoma toplog vazduha sa severa Afrike ka našem području.
Danas je gotovo čitava Srbija u „žutoj boji“, a sutra u narandžastoj. U četvrtak je već ozbiljnije pa će u delu zemlje (Vojvodina, Beograd, Zapadna i Jugozapadna Srbija i Šumadija) biti uključen narandžasti meteoalaram, a u ostatku zemlje – crveni.
U petak i subotu očekuje se pik toplotnog talasa sa maksimalnim temperaturama od 35 do 40 Celzijusa. U subotu posle podne na severu i zapadu, a u nedelju i u ostalim krajevima – pad temperature i povratak na vrednosti u intervalu od 28 do 34°C, prognoza je RHMZ.
Očekivani toplotni talas uzrokovan je toplotnom kupolom – grebenima visokog pritiska koji zarobljavaju zagrejavajući vazduh ispod i blokiraju kretanje drugih, blažih vremenskih sistema, piše Gardijan.
Sа аspеktа zdrаvljа ljudi, pо prеpоruкаmа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, tоplоtni tаlаs је pојаvа оd nајmаnjе tri uzаstоpnа dаnа kаdа је mаksimаlnа dnеvnа tеmpеrаturа vаzduhа iznаd dеfinisаnе kritičnе vrеdnоsti.
Naučnici kažu da su sve češći i intenzivniji ekstremni vremenski uslovi rezultat klimatskih promena. Čini se da je svako leto “nikad toplije”, te je još prošlog leta za Nedeljnik govorio stručnjak, nudeći pozadinu sve prisutnijih priča o sve vrelijim letima.
„Klima se znatno promenila i menja se sve više. Po jednom stanovniku Zemlje – a ima nas osam milijardi – više od jedne tone ugljenika emituje se u atmosferu. Stanovnik naprednije zemlje – bogatijih zemalja Evrope, SAD, Australije – emituje četiri tone. I ko je kriv za to? Nažalost, krivi smo mi. Postoje i dva druga gasa koja su značajna za klimatske promene. Metan i azotni oksid – koji čine 30 procenata odgovornosti za efekat staklene bašte. Nije važno koliko gasova ima već šta oni rade. Njih nema mnogo ali oni apsorbuju zračenje koje sa Zemlje ide u vasionski prostor, i jedan deo vraćaju natrag. Mi smo u sistemu koji nije u ravnoteži. Količina energije koja nama dolazi sa Sunca je veća od one koju Zemlja zrači u vasionski prostor. Mi smo jednostavno u stanju koje je takvo da, i ukoliko bismo istog momenta prestali da emitujemo te gasove staklene bašte, Zemlja bi se i dalje zagrevala i zagrejala bi se možda pola stepena preko ovoga što je sada, možda i više, ali ne možemo da stanemo istog trenutka”, objasnio je tada akademik i meteorolog Fedor Mesinger.
Čak i mali porast prosečnih temperatura čini veliku razliku u ekstremnim temperaturama. Kako se raspon dnevnih temperatura pomera na toplije nivoe, topliji dani su verovatniji i intenzivniji.
U aprilu 2024. godine, temperature u Maliju su dostigle 48,5 stepeni Celzijusa tokom ekstremnog toplotnog talasa širom afričkog regiona Sahel, koji je bio povezan sa povećanim brojem hospitalizacija i smrti, piše BBC.
U Velikoj Britaniji su temperature dostigle 40 stepeni, po prvi put zabeleženo u julu 2022. godine, što je izazvalo velike poremećaje.
„Mi smo jednostavno u stanju koje je takvo da, i ukoliko bismo istog momenta prestali da emitujemo te gasove staklene bašte, Zemlja bi se i dalje zagrevala i zagrejala bi se možda pola stepena preko ovoga što je sada, možda i više, ali ne možemo da stanemo istog trenutka“, kaže akademik i meteorolog Fedor Mesinger.
Ovaj nivo toplote ne bi bio moguć bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, utvrdio je WWA, i postaće sve češći kako se svet nastavlja da se zagreva. Ovo se može desiti kao rezultat toplotnih kupola, koje su oblasti visokog pritiska u kojima se vruć vazduh potiskuje i zadržava, što dovodi do porasta temperature na velikim površinama.
Jedna teorija sugeriše da više temperature na Arktiku – koji se zagrejao skoro četiri puta brže od globalnog proseka – izazivaju usporavanje jakih vetrova zvanih mlazni tok, povećavajući verovatnoću toplotnih kupola.
Očekuje se da će toplotna kupola pogoditi zapadni deo SAD kasnije ove nedelje – što će uticati na više od 34 miliona stanovnika širom Kalifornije, Nevade, Jute i Arizone.
Prognostičari predviđaju da će temperature biti 5,5-11 stepeni Celzijusa iznad normalne, što potencijalno predstavlja rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Malo, malo, pa se čuje kako stižu vreli talasi i pale crvene alarme. Provuku se obavezno klimatske promene, naslute se rešenja, a onda za kraj da smernica: obući se lagano, obavezno naneti SPF, hidrirati se, nema izlaska od deset ujutru do pet popodne. I tako dalje. I tako – dokle?
Tagovi
