Zaljubljenici u hip-hop kulturu, pre svih njeni u javnosti najistaknutiji predstavnici, reperi, decenijama su se borili da njihova muzika postane mejnstrim. Danas kada su u tome uspeli, dešava se da u hiperprodukciji različitih žanrova hip-hop muzike, poneki singl – jer albuma najčešće nema – promakne publici.
Aktivnosti na regionalnoj hip-hop sceni, onom njenom delu koji nije na ničijoj zemlji između „onog pravog“ i „trepa“, već stoji na svojim, stabilnim temeljima, kao i njihov intenzitet, ponovo su privukli pažnju i publici ništa nije moglo da promakne.
U kratkom periodu pojavio se novi materijal, ali i iskakanje iz šina, nekih od najprominentnijih hip-hop faca u regionu. Svaki bi od tih noviteta zaslužio posebnu vest, ali na jednom mestu, sve te novosti jasno prikazuju nivo produktivnosti na sceni ove jeseni.
Publika je najpre imala priliku da se upozna sa novi albumom sarajevskog repera Kontre. Najpre je objavljen spot pesme „Na svoj način“, kojim je Zlatan Hajlovac, poznatiji kao Kontra, ispričao priču čitavog svog novog albuma koji nosi naziv „Nikad zauvijek isti“.
Ta je pesma i priča o njegovoj vizuri sveta, „iz ugla za koji ne postoji adekvatan uglomer“, iz ugla momka koji je od velikih planova i punog stola knjiga sa Indigom i Frenkijem došao do najvećih muzičkih studija u Berlinu, Tokiju i Los Anđelesu i punog frižidera magneta, radeći stvari „na svoj način“. Ime albuma jasno govori o muzičkoj i autorskoj, ali i ljudskoj evoluciji, čiji je dosadašnji epilog upravo ovih osam pesama, „snimljenih za svoju dušu“.
Album donosi širinu – i vremensku i žanrovsku, u trenutku kada je to potpuna suprotnost onome čemu pribegavaju mnogi autori.
Dok se Kontrin novi album, po kojem bi mogao da se napiše i neki scenario, sudarao sa prvim zracima svetlosti etera, po jednom pravom scenariju Marko Šelić i njegovi najbliži saradnici DJ Raid i Nensi kreirali su muziku.
Premijerno je prikazana predstava „Bura“ Kokana Mladenovića, a Marčelo je dobio ulogu dobrog duha Arijela, u komadu koji je napisan pre 400 godina, ali u kome ljudi lete i pojavljuju se duhovi. Jan Kop je za Šekspira rekao da je naš savremenik, a Marčelo je i u praksi bio predstavnik savremenog muzičkog žanra u priči o mržnji i osveti, kojoj nema kraja. Tako je hip-hop na neki način ponovo ušao i u pozorište.
Čovek koji je ne tako davno hip-hop uveo u Filharmoniju, Adnan Hamidović, na stejdžu poznatiji kao Frenki, a na zidovima kao Lack, iznenadio je publiku jednim nenajavljenim singlom.
Nakon „Putanje“, „Egzila“ i „20/20“ i brojnih komentara publike koja je poželela da ponovo čuje socijalno angažovane poruke koje Frenki ispaljuje preko bita, upravo tako nešto je dobila u pesmi „Oktobar“.
„Oktobar“ koji došao u novembru, priča je o „reprizi koju gledamo 20 godina“, o društveno-političkoj situaciji u BiH, ali i u čitavom regionu. Frenki bi, kako su pred njim zrelije godine, a kako i sam kaže na početku pesme, mogao da se povuče i da se bavi drugim temama, ali je odlučio da 15 godina nakon „Hajmo ih rušit“ ponovo zavrti pamet i kukove publike.
On šalje poruku da je „lako zapaliti mostove za sobom“ i otići, ali da nikada ne bi trebalo da prestanemo da se branimo i da pasivno pustimo da dani odlaze.
Osim u pesmi „Idu dani“, koju su snimili „Who See“ i Saša iz splitskog TBF-a.
Njihova saradnja predstavlja opis trojice prijatelja, koji kao oni matorci sa balkona iz Mapet šoua, sa gajbe ispred prodavnice posmatraju svet i predstavljaju njegovu najpametniju i najiskusniju osovinu oko koje se vrte mudrosti i ture. Ruho primorske komike tragičnu suštinu priče čini zabavnom, a njih trojica ispred prodavnice i dalje o svemu smatraju sa podjednakom „pameću“.
Imaju ti likovi iz pesme, to ne sumnjajte, mišljenje i o pesmi „Idu dani“ i Frenkijevoj liričko-društvenoj borbi i o Kontrinom novom albumu i o ulozi Marčela u pozorišnoj predstavi.
Misle nešto – a to ne može biti dobro – i o ovom tekstu, svakako.
Tagovi
