„Nikada u istoriji nismo imali plan o vakcinisanju 4 ili 5 milijardi ljudi. Ako dođe do ‘kolektivnog imuniteta’, On bi zaštitio čak i protivnike vakcina, što je ironija…“: Igor Rudan od svim izazovima pronalaska vakcine za koronu

-jedan oda najpoznatijih epidemipologa iz regiona, hrvatski načunik i direktor Centra za globalno zdravlje Univerziteta u Edinburgu u Hrvatskoj je objavio svoju četvrtu knjigu sa naslovom „Očekujući vatre“, povodom čega je za Večernji list govorio o današnjici sveta u kom živimo.

„Da bi napisi u ovoj knjizi možda bili ozbiljnije shvaćeni, podsetiću da sam u knjizi ‘Zao zrak’ izdatoj u avgustu 2018. i posvećenoj ljudskom zdravlju i bolestima, napisao: ‘Zabrinjavajuće je koliko se truda ulaže u izgradnju raznih drugih resursa potrebnih čovečanstvu, dok smo i dalje podložni pandemijama koje bi sve naše napore učinile potpuno besmislenima i nepotrebnima. Vrlo smo dugo iskušavali sreću, no sada imamo priliku zaštititi se od prijetnje od novih epidemija. Trebali bismo iskoristiti priliku koja nam se pruža, prije no što zažalimo što to nismo učinili’”.

O izazovima koji stoje pred čovečanstvom, Rudan je rekao:

„Nisu svi izazovi jednako opasni za čovečanstvo. Izazov klimatskih promena zabrinjava mnoge naučnike koji se bave tim područjem. To je jedan od problema gde sve bolje razumemo kako smo ga izazvali, ali nam to razumevanje ne pomaže da ga i rešimo na neki elegantan način. Za mnoge druge izazove može se zamisliti da bi goleme investicije udružene s radom brojnih naučnika mogle iznedriti efikasna rešenja – od pitanja starenja stanovništva do novih izvora energije, obezbeđivanja pitke vode ili čišćenja okeana. Međutim, zagrevanje površine Zemlje ne spada u tu kategoriju problema. Stoga nije sasvim jasno što ćemo uopšte moći učiniti nastavi li se ono, osim raditi na prilagođavanju svih nas novonastalim uslovima.“

Jednom je Rudan napisao i da se kao civilizacija ponašamo na Zemlji kao rok bend u hotelskom apartmanu, samo što ujutro neće doći čistačica.

„Bojim se da je to neminovan scenario početne faze razvoja za svaku civilizaciju koja ima luksuz kakav mi imamo. Prvi smo uspeli steći sposobnost iskorišćavanja prirodnih resursa na način koji nijedna od miliona drugih vrsta na Zemlji to ne može činiti. No, iako je Zemlja velika, ona ipak nije beskonačna. Trebaće nam stalna inventivnost, ali i ponešto sreće, da bismo izbegli prve susrete s njenim ograničenjima. Ova nam pandemija pokazuje kako izgleda kada se ta sreća na koju smo se dugo oslanjali ipak ‘potroši’, a neminovnost nas zatekne. Ipak, verojatno smo bolje pripremljeni i za nošenje s ovakvom pandemijom nego što bismo bili s nekim većim meteorom koji bi se mogao sudariti sa Zemljom. Uvijek može biti i bitno gore“, rekao je Rudan.

Rudan se, između ostalog, bavi i fenomenom protivnika vakcinacije.

„Sve je verojatno započelo jednim duboko kompromitovanim istraživanjem, koje je tvrdilo da postoji povezanost između sigurne i učinkovite vakcine protiv dečjih zaraznih bolesti i pojave autizma kod dece. S vremenom su brojna druga, znatno bolje provedena istraživanja na neusporedivo većim uzorcima dece opovrgla takav zaključak. Međutim, medijski je ova priča bila prezentovana kao sukob mišljenja, pa je kompromitovani autor dobijao pola prostora, a celokupna naučna zajednica drugu polovinu. To je bilo pogrešno, jer u akademskoj zajednici nikakvog sukoba mišljenja niti dvojbi oko istine nikada nije bilo. No, najširoj javnosti se učinilo da je ovo odjednom otvoreno pitanje, oko kojega bi trebalo zauzeti stranu. Tako su mnogi zauzeli stranu zagovornika opovrgnutog i povučenog istraživanja, umesto stranu naučne zajednice. Nakon toga su usledili brojni dodatni događaji koji su takve ideje o opasnosti vakcine konsolidovale u delu javnosti. Sada je teško popraviti tu štetu i nisam optimista da se to uopšte može. Trebaće, nažalost, ponovo umreti dovoljno osoba od već zaboravljenih bolesti da bi oni koji sumnjaju u vrednost vakcine promenili mišljenje“, rekao je Rudan.

On je rekao i da to načelno može da bude veliki problem, ali da se nada da u praksi ipak neće biti.

„To je zato što većina naučnika očekuje da će se do pojave vakcije možda već i četvrtina svetskog stanovništva izložiti novom koronavirusu i steći neku vrstu imuniteta. Da bismo stekli ‘kolektivni imunitet’ vakcinom, biće potrebno vakcinisati oko 70 odsto ljudi. To znači da čak i ako trećina ljudi na Zemlji odbije vakcinu, još uvek bismo vakcinisanjem vih drugih, kao i oslanjanjem na već postojeću imunost od prethodnog izlaganja virusu, trebali doseći taj ‘kolektivni imunitet’. On bi tada zaštitio čak i protivnike vakcina. Dogodi li se to, biće pomalo ironično, a ni takav ih razvoj događaja neće uveriti u važnost vakcinisanja“, rekao je.

Rudan je rekao i da nije siguran da najšira javnost sasvim razume sve potrebne korake koji se moraju preći da bi se došlo do vakcine.

„Za to su potrebni brojni dobrovoljci koji će primiti eksperimentalnu vakcinu, a zatim se izložiti zarazi. Zatim treba proći dovoljno vremena da bi se dokazalo da vakcinisane sobe nakon izlaganja zarazi nisu razvile simptome bolesti. Uz dokaz o delotvornosti, treba dokazati i sigurnost. Nikada pre u istoriji nismo, kao čovečanstvo, imali plan istovremeno vakcinisati četiri ili pet milijardi ljudi. Istorijski gledano, vakcine su se uvodile postupno. Učilo se stalno iz iskustava prethodnih država. Trajno su se unapređivali pristupi kako bismo danas imali najdelotvornije i najsigurnije vakcine“, rekao je Rudan.