Dobaci mi kroz smeh Ivana u prošlu subotu: „Hoćeš nešto napisati o svadbi?“ Odgovorio sam: „Naravno.“ Pa onda ona nastavi sa predlogom za ovaj tekst: „Šetaš se Lidom, filmski festival, ideš pločnicima ko zna kojih sve zvezda od Felinija do Tarantina.“ I išao sam, posle njene udaje za Marka u Veneciji, tom stazom pored bioskopa gde se prikazuju filmovi na Festivalu na Lidu i posle nekoliko desetina metara „ušao“ u jedan drugi film, zapravo knjigu. „Smrt u Veneciji“ Tomasa Mana mi pada na pamet dok prolazim pored hotela Ekscelzior u kome je boravio i slavni nemački pisac kada je dobio inspiraciju da napiše ovu priču o ljubavi, smrti, prolaznosti…
Pre nekoliko godina čitao sam fantastičan roman „Džef u Veneciji, smrt…“ Džefa Dajera koji je na neki način posveta Manovoj knjizi samo što se događa danas, i glavni junak se ne zaljubljuje u dečaka, već u lepu Amerikanku na Bijenalu u Veneciji. Ali bez obzira na pol požude, u oba romana to je ista trasa: odmor, iznenadna ljubav, da li će više biti prilika za sreću, ili je često epilog svega nesreća itd., itd.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 650Nedeljnik 650
Tagovi
