Elenor Bergstin je glavnog glumca za svoj film birala po očima; pred njom su se nizale fotografije ovakvih i onakvih, a onda se pojavio par mračnih očiju, taman onakvih kakve je zamislila kada je pisala scenario. „Ah, to su oči koje želim!“
Ali čovek koji će igrati Džonija Kesla morao je da ume da pleše, a kada su pogledali rezime tamnookog Patrika Svejzija, na njemu je pisalo „bez plesa“. Potraga za glavnim glumcem je nastavljena.
Elenor čak nije ni imala na umu da film nosi ime „Prljavi ples“ dok joj Linda Gotlib, koja će ga producirati, nije rekla da je baš to naslov od milion dolara. Tada, doduše, niko nije ni sanjao koliko je Linda bila u pravu…
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 12. DECEMBRA. DIGITALNO IZDANJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET
Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju Njujork tajms na srpskom jeziku.
Tagovi
