Niko neće biti preVARen: Kako bi izgledalo polufinale Lige šampiona da nema VAR tehnologije?

Da li bi trebalo? Da li je izvodljivo? Koliko košta? Da li je etički? Nije li nefudbalski? A tradicija? Fudbalski svet se od pojave VAR tehnologije ponaša kao učenik koji ponavljava profesorova pitanja i tako odugovlači jer ne zna odgovor. Odgovor je jasan – svi vole pravdu, pa i VAR, kada ide na njihovu vodenicu.

Ipak, ta tehnološka inovacija postala je realnost.
Dakle, izvodljivo je na nivou Lige šampiona i drugih velikih takmičenja i ne predstavlja veliki trošak bogatima. Da li je trebalo?

Ako u obzir uzmemo nokaut fazu Lige šampiona, sve odigrane dvomeče u osmini finala i u četvrtfinalu, jasno je da VAR ima veliki uticaj na konačne rezultate.

Najjednostavnije bismo to mogli da objasnimo na sledeći način – da nije bilo VAR tehnologije 1/4 finalu Lige šampiona igrali bi:
PSŽ – Barselona,
Liverpul – Roma,
Atletiko Madrid – Ajaks
i jedini nedirnut par bio bi Totenhem – Mančester siti.

Pari Sen Žermen imao je prednost od 2:0 iz Mančestera i aktivan rezultat jer je vođstvo Junajteda na „Parku prinčeva“ bilo nedovoljno za prolaz Crvenih đavola, a onda je u poslednjim trenucima meča lopta pogodila Kimpebea u ruku, reagovali su iz VAR sobe, a Rašford je sa bele tačke izbacio skupocenog rivala.

U duelu Porta i Rome igrao se produžetak na stadionu „Dragao“. Domaćin je vodio rezultatom kojim je poražen u gostima, u Rimu. U 117. minutu Porto je imao napad, lopta je ubačena u kazneni prostor Rome, jedan igrač u plavo-belom je pao, a sudija Čakir je odmahnuo rukom. Posle intervencije iz VAR sobe dosuđen je penal, Teles ga je realizovao i Porto je prošao dalje.

U pravom „rolerkoster“ dvomeču Juventusa i Atletiko Madrida, viđene su dve potpuno različite utakmice, međutim, pod utiskom revanša i pobede Bjankonera od 3:0, mnogi su zaboravili prvu. Atletiko je na domaćem terenu pobedio 2:0, a da nije bilo VAR tehnologije, meč bi bio završen rezultatom 3:0, jer je poništen gol Alvara Morate.

U četvrtfinalu je, logično, odigrano duplo manje utakmica, ali je VAR radio jednakim obimom i intenzitetom.

Dueli Ajaksa i Juventusa doneli su sve što fudbal može doneti, ali nije bilo preteranog uticaja VAR tehnologije na konačni ishod. Ajaks bi i bez VAR-a bio u polufinalu. Međutim, u ostalim duelima, sudijin „unutrašnji glas“ imao je – manje ili više – značajan uticaj.

Liverpul je imao dva gola prednosti iz prve utakmice, Porto je napadao na početku revanš meča, a onda je Liverpulu poništen gol zbog ofsajda. Kada je VAR poništio odluku sudija i pokazao da je gol regularan, nade Porta su ugašene.

Često je tehnologija konsultovana i u duelu Barselone i Mančester junajteda, a jedini gol postignut u Engleskoj, ne bi bio priznat da nije tehnologije.

Međutim, najveći uticaj i najemotivnije reakcije VAR je izazvao u plavom delu Mančestera, u revanšu Sitija i Totenhema. Konsultovan je kod trećeg gola Spursa, konsultovan je i kod petog gola „Građana“. Prvi je bio, drugi nije. O reakciji navijača na tu drugu intervenciju, mogli ste čitati na sajtu Nedeljnika.

Sve pomenute situacije jasan su dokaz da je VAR ispunio svrhu. Direktno je uticao na veliki broj navijača i sprečio da bilo ko bude prevaren. Jedina njegova mana je emocionalni uticaj. Svaki gol će posle emotivnog šoka koji su doživeli navijači Sitija morati da bude proslavljan sa određenom dozom zebenje. Jer bi za nekoliko desetina sekundi sva radost mogla da bude uzaludna.

Zašto bi bilo loše promeniti fudbalsku tradiciju po kojoj često sudijske greške zauvek ostave pitanje – šta bi bilo? Zar nije u duhu fudbala, da uvek pobede oni koji više zasluže? Pre ili kasnije.

Sa VAR tehnologijom, čini se, pre.