Uobičajeno je da se kod velikih kriza kao što je rusko-ukrajinski rat, traže duboki istorijski koreni. U odnosu na vekove rusko-poljskih sukoba ili sukobe između Južnih Slovena, rusko-ukrajinska zajednička istorija nije ispunjena tako krvavim sukobima. Postoji određeno omalovažavanje Ukrajinaca u ruskoj tradiciji, kao i nepriznavanje njihove posebnosti. Otuda i imena Malorusi i Hoholi.
Rusi sa pravom kažu da je Kijev majka svih ruskih gradova i da je prva ruska država nastala u Ukrajini. Otada se centar ruske države pomerio na sever. Ruski nacionalisti često ne priznaju ukrajinski jezik, smatrajući ga seljačkim ruskim dijalektom. Nije slučajno jedan od najvećih ruskih pisaca, Gogolj, poreklom Ukrajinac, u svom delu „Večeri na majuru kod Dikanjke“, uveo ukrajinski kroz priče pčelara Panjka. Carska Rusija je od 1863. do 1905. godine zabranjivala upotrebu ukrajinskog jezika, koji se tada razvijao u krajevima pod Austrougarskom. Boljševici su u početku podržali „ukrajinizaciju“ skoro svih knjiga i novina, da bi od tridesetih godina opet započeli da nameću ruski. Ukrajinski je postao ograničen na kuću, filološke časopise i osnovne škole na zapadu zemlje. Profesor Dejan Ajdačić mi je objasnio da je razlika između ruskog i ukrajinskog otprilike kao između srpskog i slovenačkog.
Ceo dosije o ratu u Ukrajini na više od 20 strana objavljen je u specijalnom izdanju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 3. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
