Mora biti da niko od nas nije čovek poslednjeg rezultata. Ni vi poslednjeg teksta koji ste napisali, ni igrač poslednje utakmice koju je odigrao. Ne može trener čim izgubi biti neznalica, a kada posle dva dana pobedi veliki znalac. Ali je, ipak, tako, ispričao je Željko Obradović, najbolji evropski trener svih vremena, u velikom intervjuu za novi broj Nedeljnika.
„Rezultat će na kraju reći da li smo uradili dobar posao. Nakon pripremnog perioda i upoznavanja sa novim igračima, mislim da smo doveli dobra pojačanja“, rekao je Obradović, čiji je Partizan u prvom kolu Evrolige u četvrtak uveče poražen od Makabija u Tel Avivu.
Može li Partizan ove sezone – a rekli ste da je to svima u podsvesti – da ode tamo, kako je napisano, „gde treba da bude“?
Nema nijednog rezultata bez ambicija i naravno da ja imam najviše ambicije, ali nisam lud – svestan sam da je jako važno da se ne preskaču koraci. Strateški ciljevi koje smo naveli, da Partizan igra redovno Evroligu i bude samoodrživ, logičan su preduslov da ambicije još rastu. Korak po korak. A Partizan sa ovim ljudima koje ima na tribinama i oko sebe, sigurno ide tamo gde treba da bude.
Ja 33 godine vodim timove i uvek isto ulazim na teren, ali je ovde drugačije. Obuzme vas neka neobjašnjiva energija. I tako sam ja, kako uđem, svaki put pomilovao neku devojčicu koja je tu bila na svakoj utakmici. Ne znam ni čije je dete, ali se vidi da voli. I onda su mi rekli da sam jednom preskočio da je pomilujem i da je ona plakala. Mene je to strašno potreslo. Posle sam vodio računa da svako to dete pomilujem, da overim, da ih zagrlim. Decu ne možete da slažete.
A te suze i ti zagrljaji – to je moj Partizan i tako treba da bude.
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima
Digitalno izdanje i pretplata na linku
Tagovi
