„Nikola je aktuelni MVP NBA lige i ‘simbol Srbije’, ali je veza s navijačima i dalje komplikovana: Reportaža poznatog američkog novinara srpskog porekla o Jokiću i jednoj kafani u Beogradu…

Dim cigarate i prazne flaše Jelen piva na okruglim stolovima ispunjavaju prostor Popare, slabo osvetljenog bara u srpskoj prestonici Beogradu. Sredina je avgusta, nešto pre ponoći, a ja sam u društvu sa bratom Nikom, verenicom Helenom, rođakom Vladimirom i šačicom njegovih najbližih prijatelja. Barmen postavalja čaše i služi novu turu rakije, dok zalutali pit bul luta pabom i „sklapa“ nova prijateljstva.

Sin sam Srbina koji je emigrirao iz Beograda u Sjedinjene Države 1988. godine, prvi put posle šest godina posećujem ovu zemlju. Plan je da vidim moju baku po ocu, Miroslavu, ali i da pokažem ljupkoj Heleni zemlju i istoriju moje porodice. Rođen sam i odrastao u Los Anđelesu, razumem srpski jezik bolje nego što ga govorim.

Ovako svoju reporažu o Srbiji, Nikolu Jokiću i odnosu navijača i najboljeg srpskog košarkaša za ugledni Atletik započinje novinar Los Anđeles tajmsa Jovan Buha – jedan od poznatijih američkih novinara i bivši urednik ESPN-a.

U jednom trenutku kažem okupljenima da pišem priču o Nikoli Jokiću, srpskoj superzvezdi i centru Denver Nagetsa koji je u junu proglašen za najkorisnijeg igrača NBA lige, nastavlja Buha. Jedini je srpski i tek treći evropski igrač koji je osvojio prestižnu nagradu, pridruživši se Dirku Novickom (2007, Nemačka) i Janisu Adetokumbu (2019. i 2020, Grčka).

„Je*eš MVP-ja NBA lige“, kaže jedan član naše žurke, Aleksandar Čanić, 29-godišnji preduzetnik.

„Moraš da igraš za reprezentaciju. Reprezentacija je sve. To je tvoja obaveza. Možeš da osvojiš deset NBA titula, ali to nije isto što i jedna zlatna medalja za Srbiju“, dodaje drugi član naše grupe, Miljan Spajić, koji, poput Čanića, ima 29 godina i dovoljno je dugo tu da ceni zasluge koji su reprezentaciji Srbije pružili, između ostalih, Vlade Divac i Dejan Bodiroga.

Jokić je imao priliku da se pridruži toj slavnoj ekipi 2021. godine, ali je osam dana nakon što je imenovan za najkorisnijeg igrača najjače košarkaške lige doneo odluku da se povuče iz reprezentacije Srbije, rekavši da njegovo telo mora da se oporavi nakon fizički napornih sezona u NBA.

„Na moju veliku žalost, ovo je trenutak kada moram da saopštim da i pored ogromne želje, nisam u mogućnosti da nastupam za reprezentaciju. Jednostavno, stanje mog tela iziskuje duže odsustvo sa terena radi oporavka. To je stav i sugestija kluba i jedna neminovnost koju moram da prihvatim. Ubeđen sam da momci i bez mene imaju kvalitet da naprave rezultat koji će nam svima doneti mnogo radosti”, podseća Buha na izjavu Jokića.

U zemlji u kojoj se košarkaški uspeh dugo ocenjivao na osnovu uspeha reprezentacije, a ne na osnovu dostignuća pojedinaca, Jokićevo povlačenje mnogima se činilo kao izdaja, pa je dobio prekor sopstvenog naroda. Nije pomoglo ni to što Srbija, koja je osvojila srebro na Olimpijskim igrama 2016, sa Jokićem u timu, sada nije uspela da se plasira na Igre u Tokiju, izgubivši od Italije u odlučujućoj utqkmici kvalifikacionog turnira koji je održan u Beogradu.

Grupa prijatelja u kafani je u sukobu jer Jokić predstavlja sve što vole Srbi kod njihovih košarkaša. On je skroman. On igra košarku „na pravi način“. On nije ateltski građen. On nema, niti koristi društvene mreže.

„On je simbol Srbije“, rekao je Čanić.

To osećanje čini da neigranje Jokića – drugog po veličini aktuelnog srpskog sportiste, iza Novaka Đokovića, svetskog teniskog broja jedan – bude još bolnije. U Srbiji, balkanskoj zemlji koja se može pohvaliti petom najvišom nacijom na svetu, košarka je religija, a ne tenis.

Jokić je nedavno ljubazno odbio zahtev Atletika da detaljnije govori o svojoj nagradi za MVP-a i odnosu sa reprezentacijom Srbije. Međutim, oglasio se Divac, član košarkaške kuće slavnih.

„Ljudima u Srbiji potrebne su i utakmice reprezentacije. Očigledno je da je to za njega bio loš trenutak da igra za reprezentaciju nakon sezone u kojoj je igrao svaku utakmicu i prosečno beležio skoro 40 minuta na parketu. Već u plej-ogu je izgeldao umorno. Jednostavno, nije mogao da postigne i da igra i za reprezentaciju. Podržavam ga zato što ljudi ne razumeju NBA košarku. Njegovom telu bi bilo veoma teško da nastavi da igra tokom leta“, rekao je Divac za Atletik.

Kada su Jokića krajem septembra pitali da li zna da su Srbi razočarani zbog toga što nije igrao, Jokić je, sedeći ispred panosa sa obeležjima Nagetsa, zastao sa zbunjenim pogledom i upitao: „Gde (nisam) igrao? ”
„Na Olimipijskim igrama“, odgovorio je reporter.
„Nismo igrali (na) Olimpijskim igrama, brate“, rekao je Jokić. „Nismo se kvalifikovali.“
„U kvalifikacijama“, rekao je reporter, pojašnjavajući razliku.
„Ah, da“, rekao je Jokić. „Mislim, doneo sam odluku. Bila ona dobra ili loša, držaću se toga. Opet bih isto uradio“, rekao je tada Jokić.

Jokić je kritikovan u srpskim medijima i na društvenim mrežama, u rasponu od eksplicitnih tvitova, preko ne tako finih mimova na Fejsbuku, do složenijih rasprava na Reditu. Jedan srpski tabloid otišao je čak dotle da je Jokića označio kao „nacionalnog izdajnika“.

Tokom najvećih kritika, Jokićev otac Branislav, podelio je sa srpskim medijima manje poznat razlog zbog kojeg je njegov sin preskočio kavalifikacioni turnir: Nikola i njegova supruga Natalija očekivali su svoje prvo dete krajem leta. Par se vratio u Denver ranije nego inače zbog njene trudnoće i pandemije koronavirusa. Njihova ćerka, Ognjena, rodila se krajem septembra.

Dok je deo srpskih navijača prvobitno razumeo Jokićevu odluku – a neki su u međuvremenu zaboravili i nastavili dalje nakon što su u početku bili uznemireni, posebno nakon što su saznali za trudnoću – najveći deo Srba i dalje je uznemiren, mesecima kasnije. Kada je reporter Nagetsaa tvitovao o Jokićevom komentaru o tome da nije zažalio što nije igrao za reprezentaciju Srbije, bilo je više od desetak odgovora i tvitova sa citatima koji su Jokića kažnjavali i pojedinim pogrdnim komentarima.

Bek Atlanta Hoksa Bogdan Bogdanović – koji takođe nije igrao za reprezentaciju Srbije zbog činjenice da su Hoksi iznenado stigli do same završnice NBA lige, pa su ušli u termin koji je previđen za kvalifikacioni turnir – razume pritisak sa kojim se Jokić suočio i brani izbor prijatelja.

„Kao igrač, nikada ne krivim nikoga što nije igrao za reprezentaciju“, rekao je Bogdanović za Atletik.

„Razumem situaciju u kojoj se on nalazi jer smo pod velikim pritiskom da igramo za svoju zemlju. To je njegova odluka. On ima svoje razloge zašto nije igrao, ali zna da mi uvek želimo da on igra, i svi u zemlji žele da on igra. On je takav tip igrača. Ponekad ne znate kako se neko oseća prema takvoj vrsti pritiska jer ne znate u kakvom je menatalnom i fizičkom stanu. Okolnosti su drugačije. Razumem odluku. Bilo mu je, naravno, teško. I svima je bilo teško da to prihvate, ali to je ono što je činjenica. Idemo dalje. Nadam se da ćemo igrati zajedno na sledećem okupljanju“, rekao je Bogdanović.

Nijedan igrač nije odigrao više minuta od Jokića u poslednje dve NBA sezone – uključujuči regularnu sezonu i doigravanje – Jokić je Denver odveo do finala Zapadne konferencije 2020. i polufinala Konferencije 2021. godine.

Odigrao je 72 utakmice u sezoni 2020/21, dok je tokom druge polovine sezone bio apsolutni nosilac ekipe od kada je druga zvezda tima Džamal Marej doživeo tešku povredu. S obzirom na to da je sezona 2021/22 počinje 19. oktobra (po američkom vremenu), u suštini su to delovi tri sezone (2019/20, 2020/21 i 2021/22) u jednoj kalendarskoj godini Oporavak je zbog toga postao jasan prioritet Jokića u međusezoni.

„Svaka osoba za sebe zna šta je najbolje“, rekao je Dejan Milojević, bivši Jokićev trener iz Mege i sadašnji pomoćni trener Golden Stejt Voriorsa.

„Dakle, ne znamo kako se Nikola osećao. Uvek možete napraviti poređenja. Da, neki momci, čak i NBA igrači koji su igrali u finalu, igrali su na Olimpijskim igrama, a on nije. Ali za mene to nije uporedivo jer ne znate kako se osećao. I zaista verujem da bi igrao ako bi se osećao tako da može da igra. Ali osećao je da ne može da igra, to je njegova odluka i razumem je“, dodao je Milojević.

Mnogi Srbi ne ne gledaju Jokića na istom nivou kao što to čine u slučaju Divca, Peđa Stojakovića i drugih srpskih velikana poput Bodiroge, Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilovića, Dragana Kićanovića, Zorana Slavnića, i drugih…

Jokić je od odlaska u NBA preskočio više reprezentativnih okupljanja (2015, 2017, 2021. godine) nego što je igrao za reprezentaciju (2016, 2019. godine). Taj trend je počeo u leto 2015. kada je Jokić propustio Evrobasket jer je igrao za Nagetse u Letnjoj ligi.

„Tada nikoga nije bilo briga, jer niko nije znao ko je on“, rekao je Miroslav Ćuk, jedan od voditelja podkasta Nagets Srbija, koji se emituje iz Srbije.

Jokić je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. Tada je zamalo doneo Srbiji pobedu nad SAD u grupnoj fazi takmičenja. Postigao je 30 poena.

Međutim, njegova odluka da preskoči naredno Evropsko prvenstvo 2017. godine, godinu dana nakon što je Srbija osvojila srebro u Riju, izazvala je kritike na nacionalnom nivou i rezultirala time da je Jokić u poslednje četiri godine dao samo nekoliko intervjua za srpske medije. Srpski tim izgubio je od Slovenije u finalu evropskog prvenstva, osvojivši još jedno srebro, kada su mnogi očekivali zlato.

„Osetio je tu kritiku i jednostavno je prestao da govori za sprske medije“, rekao je Ćuk.

„Plašio se da će njegove reči biti pogrešno protumačene i da će mu napraviti još veće probleme, pa je jednostavno prestao da daje interjvue“, dodao je.

Srbija, kao i mnogi delovi sveta, ima izražen nacionalistički ponos u kojem su potrebe zemlje veće od potreba pojedinca. Ovaj mentalitet je u potpunoj suprotnosti sa američkom kulturom, koja je više individualističke prirode, piše Buha. Često postoji spoljni pritisak na srpske igrače, kao i na druge strane igrače, da igraju za svoju reprezentaciju. Dok Sjedinjene Države imaju oko 40 najvećih igrača na svetu koji su na raspolaganu reprezentaciji, druge zemlje se često oslanjaju na svoje najbolje igrače kako bi ostali konkurentni. Strast koju Srbi osećaju prema košarci i drugim sportovima – čak je i Đoković povremeno kritikovan – rezultat je toga što je sport bekstvo za stanovništvo države i regiona sveta koji su bili pogođeni brojnim ratovima i lošom političkim odlukama, posebno u poslednjih trideset godina.

„Ljudi u Srbiji imaju zaista nizak kvalitet života, pa se zato izražavaju i osećaju kroz sportske uspehe, mnogo više nego što bi zaista trebalo“, rekao je Ćuk.

„To je osećaj nacionalnog ponosa“, dodao je.

Po kvalitetu života, Srbija se nalazi na 74. mestu od 78 anketiranih zemalja, prema izveštaju „U.S. News & World Report“. Takođe, zauzima 86. mesto po BDP-u (sve zemlje). Uprkos brojnim poteškoćama, i njenom 99. mestu na svetu po broju stanovnika, sa tih 8,7 miliona ljudi, Srbija je dala 24 NBA igrača, zaostajući samo za Kanadom koja je dala 43 NBA igrača i ima 37,7 miliona stanovnika, Francuskom (28 igrača, 65,3 miliona stanovnika) i Nemačku (25 igrača, 83,8 miliona stanovnika).

„Za mene je reprezentacija ovde gore, a NBA je odmah ispod toga“, rekao je Ćuk, podižući, a zatim spuštajući ruku.

„NBA imate šest meseci svake godine. Reprezentaciju dobijate na 15 dana. Ulog je veći. Svaka utakmica je eliminaciona. Tako da sam čak i ja, koji potpuno razume celu situaciju, bio potpuno tužan zbog odluke (Jokićeve) „, rekao je Ćuk.

Ćuk je iz prve ruke iskusio frustracije navijača. Nakon što je Jokić osvojio MVP nagradu, slušanost njegovog podkasta se utrostručila, a epizoda o MVP nagradi je bila naslušanija ikada. Ali, nakon Jokićeve odluke da ne zaigra za reprezentaciju, slušanost podkasta je opala i dobio je niz vulgarnih komentara na račun Jokića i podkasta.

„Kada govorimo o reakcijima, bojim se da to nije manjina koja je ragovala“, rekao je Ćuk.

„Kad razgovaram sa običnim ljudima, 90 odsto njih je uznemireno zbog Jokićeve odluke. To je istina“, dodao je on.

U periodu od osam dana između Jokićevog osvajanja nagrade za najkorisnijeg igrača regularnog dela NBA lige, i odluke da ne igra za reprezentaciju, bio je ponos zemlje.

„Njegovo osvajanje MVP nagrade je istorijsko i zaista smo ponosni na njega“, rekao je Bogdnaović.

„Najbolji ste igrač u među najboljim igračima u čitavoj sezoni. To je tako veliko dostignuće. Nikada ne treba zaboraviti da je to uradio. Srbi vole pobede, a za našu zemlju to je ogromno dostignuće“, dodao je srpski bek.

Kada je Divac bio na vrhuncu svoje NBA karijere, igrao je za Lejkerse i Kingse – zajedno sa Medžikom Džonsonom, Krisom Veberom i sunarodnikom Peđom Stojakovićem. Hiljade ljubitelja košarke iz Srbije, nekako po navici, budilo bi se u četiri sata ujutru da gledaju njegove utakmice. Skoro dve decenije kasnije, hiljade Srba ponovo se budi zbog Jokića.

„Mnogi, mnogi su ga gledali“, rekao je Milojević o Jokićevoj MVP sezoni.

„Znam da i ove sezone ima mnogo obožavalaca“, dodao je.

Tokom godina, pomoćni trener Nagetsa Ognjen Stojaković, Srbin koji je stigao u Denver kada je Jokić izabran na draftu 2014. godine, video je kako se sve više stvara gužva kada navijači primete Jokića.

U početku bi Jokić privlačio gledaoce u Čikagu, Milvokiju i Njujorku, gradovima gde živi dosta Srba. Stojaković je bio emotivan, gledajući kako njegovi sunarodnici podržavaju jednog od svojih. Ali kako je Jokićev „pedigre“ rastao, njegovi fanovi su postali i Amerikanci. Jedinstvenost njegove igre osvojila je svet ljubitelja košarke.

„Za Denver Nagetse, on je igrač franšize“, rekao je Ognjen Stojaković.

„Ali on je i igrač franšize srpske košarke. On predstavlja prvo sebe, svoju porodicu, svoj grad, ali predstavlja i srpski narod i srpsku košarku. On mnogo znači. Ljudi ovde sada znaju za srpsku košarku, ali mislim da još uvek ne znaju dovoljno. Nikola im ponovo otvara oči. Emotivan je trenutak videti sve te ljude koji su došli da gledaju utakmice i navijaju za njega“, dodaje Ognjen Stojaković.

U najnovijoj Jokićevoj reklami za Jelen pivo, onog s početka priče, Jokić sedi u zaprežnim kolima i vozi kroz svoju prošlost. Smenjuju se scene u kojima napušta rodni Sombor kao tinejdžer, uz neprestane fizičke vežbe i košarkaške treninge. Prikazuje se kako sve manje i manje jede slatkiše ne bi li preoblikovao svoje telo. Napreduje pod reflektorima NBA lige, pa čak i ignoriše kritike i negativne komentare na društvenim mrežama.

S obzirom na nedavne probleme sa kojima se Jokić suočio u svojoj zemlji, jedan deo reklame se posebno ističe.

„I ja sam imao dosta kritika i negativnih komentara, ali nikada nisam pomislio da odustanem“, priča Jokić.

„Jer, iza mene stoje mnogi izazovi i prepreke, sumnje i porazi. Ali, ispred svih nas koji ne odustajemo, stoji samo jedno pivo: Jelen“, zaključuje Jokić u reklami.

Ovo je najviše što smo dobili od njega o negativnim kritikama na njegov račun. On se zapravo nije ni pozabavio komentarima iz 2017. godine, a verovatno se ni sada neće time pozabaviti. Vreme leči većinu rana, a Srbi su nastavili dalje. Olimpijsko razočarenje više nije svakodnevna tema razgovora u Srbiji. Ali, s obzirom na to kakava j značaj nacionalnog tima za Srbe, Ćuk veruje da je Jokićev najbrži i najodrživiji put do oprosta nacije – ako on sam tako odluči – igranje na Svetskom prvenstvu 2023. i Evropskom prvenstvu godinu dana ranije. I što je još važnije, osvajanje medalje. Odanost srpskoj reprezentaciji koja je naterala toliko Srba da osude Jokića, može ih podstaći da mu oproste.

„Čim se bude pojavio u reprezentaciji, sve će biti zaboravljeno“, rekao je Ćuk.

„A kada Srbiji donese još jednu medalju, biće odlično. Ako bi naredne dve godine iskoristio za osvajanje evropskog i svetskog zlata, svi će o njemu govoriti kao o najvećem srpskom košarkašu svih vremena. Zato što većina ljudi zna da je on najbolji srpski igrač svih vremena. Ali u očima većine ljudi on nije ni blizu najvećem srpskom igraču svih vremena, jer za to morate pokazati medalje s reprezentacijom. I to je ovde najveća stvar“, rekao je Ćuk.

Srbija trenutno zauzima šesto mesto na svetskoj rang listi FIBA. Prvi su bili tek 2019. godine, pre razočaravajućeg petog mesta sa Jokićem u timu na Svetskom prvenstvu 2019. godine u Kini. Divac veruje da je zlatna olimpijska medalja realna u bliskoj budućnosti, a Jokić će verovatno nastaviti da napreduju dok se jaz između Amerike i ostatka sveta nastaviti da se smanjuje.

„Znam to“, rekao je Divac.

„Definitivno, želim to. Sve je u tome kako će se okupiti svi momci. Ne sviđaju mi se ovi prozori za Olimpijske igre, posle duge NBA sezone. Uz to je aktuelna i pandemija, ti rasporedi su bili loši. Tako da je igračima zaista teško da posle napornih sezona u klubovima lako igraju za reprezentaciju, a onda da započnu novu sezonu. Dakle, potrebni su odmori kako bi se oporavili. Ako pronađu način da to učine u budućnosti i nastave da dovode sve te momke da igraju za nacionalni tim, Srbija će definitivno biti na vrhu“, kaže Divac.

Ognjen Stojaković, koji dobro poznaje istoriju košarkaških legendi zemlje, ali i izbliza vidi Jokićev uspeh u Denveru, kaže da je Jokić već najveći srpski košarkaš svih vremena.

„On je već učinio nešto što niko ranije nije uradio“, rekao je Ognjen Stojaković.

„On je MVP NBA lige. Dakle, zvanično, prošle sezone, bio je najbolji igrač. Niko od tih igrača to ranije nije učinio. Pa mislim, sve te stvari nekako govore gde se on nalazi. Dakle, po mom mišljenju, on je broj 1. ”, zakključuje Stojaković.

Zabeleženo! Jokić je već legenda u Srbiji, bez obzira na trenutne komplikovane odnose. Sa 26 godina, čak nije ni u najboljim košarkaškim godinama, još uvek ima mnogo prilika da zaigra na svetskim prvenstvima i OI. I da osvaji medalje, i tako učini da odluka koju je doneo ovog leta ostane u dalekoj prošlosti.