Pričali su i pričali smo da su visoki i krupni centri retkost u modernoj košarci, odnosno, kako se neka nova igra pod obručima zasniva na brzoj igri i sa mnoštvo šuteva.
Ipak, kako to piše Džon Holinger iz Atletika, ispostavilo se da visoki momci i dalje imaju prednost na parketu.
Prvi znak koji je ukazao da vreme krupni(ji)h igrača nije toliko ugroženo, koliko se u prvi mah činilo, bio je plej-of NBA lige u bablu.
To su tada prikazali, između ostalih, Entoni Dejvis i Bem Adebajo, koji su itekako doprineli da se baš njihovi timovi – Los Anđeles Lejkersi i Majami Hit – sastanu u velikom finalu u Orlandu.
Pomenuti dvojac još uvek igra na visokom nivou i u opticaju su za Ol-Star. Ipak, oni nisu junaci naše priče, niti su blizu vrha liste kandidata za MVP-ja regularnog dela sezone. Baš zbog toga što su u toj kategoriji dvojica „velikih momaka“ toliko odmakla od prvih pratioca.
Pojednostavljeno, Nikola Jokić i Džoel Embid trenutno i apsolutno dominiraju ligom. Lideri su u NBA po indeksu efikasnosti igrača (PER), koji se uzima u obzir kada se računa ko je bio najbolji tokom sezone.
Prošle godine je to bio grčki div Janis Adetokumbo. U ovom trenutku će pojedini reći da je još uvek rano za procene ko je najboljij, budući da je odigrano tek dvadeset i kusur mečeva.
Oni koji smatraju da je tako, obrazložiće da možda trenutna forma neće biti na visokom nivou tokom cele sezone. Međutim, činjenica je da su centri Denver Nagetsa i Filadelfije Seventisiksersa trenutno daleko ispred ostalih.
Srpski centar je pre nepuna 24 sata izjednačio rekord karijere sa 47 poena. Samo zbog „zaboravnog trenera“ meč je napustio koji minut ranije pa mu nije omogućeno da stigne i do kluba 50. U prvom poluvremenu je ubacio 33 poena, u prvoj četvrtini 22.
Verovatno su „Džezeri“ nakon meča kao probleme poraza istakli „nedovoljnu agresivnost“, ali kada protiv sebe imate raspoloženog Jokića – a ove sezone još nije bilo prilike da ga vidimo u drugom izdanju – i raspucane saigrače, samo čestitajte pobedniku i uđite u avion, piše Holinger.
Ujedno, Jokić je u pobedi nad Jutom ostvario i 20. dabl-dabl učinak u isto toliko mečeva.
Trudili su se igrači Jute da odigraju odbranu protiv „Džokera“, menjali čuvare, ali to nije bilo dovoljno. Rudija Gobera, zvanično najboljeg odbrambrenog centra lige, Jokić je nasamario nekoliko puta. Vodi u većini „štreberskih“ statistika i, što je njemu najvažnije, podigao je Denver među prva četiri na Zapadu.
U međuvremenu, Embid je bio, vrlo verovatno, jednako dominantan kada je na parketu. Ipak, propušteni mečevi za njega mogu biti problem u konačnici kada se bude birao najbolji.
Kombinacija visine i snage deluje zastrašujuće za protivnike. Embid je, uz Doka Riversa, učinio Sikserse legitimnim protivnikom na Istoku. Filadelfija ima skor 14-2 kada igra njihov najbolji igrač.
Ključ Embidovog uspeha je što ga protivnički igrači konstantno fauliraju, a on je gotovo nepogrešiv sa linije za slobodna bacanja. U poslednjih pet utakmica je izveo 85 penala, uključujući i 13 u pobedi nad Lejkersima, uz procenat šta za tri iznad 40 odsto.
Ta statistika šuta je važna jer najbolje ilustruje trenutne okolnosti u NBA ligi. Visoki igrači nisu nestali, ali su se njihove uloge prilično promenile. Jokić i Embid znaju da vode loptu, organizuju igru, asistiraju, šutiraju za tri.
Recimo, niko ne želi da udvaja srpskog centra jer je sjajan asistent. Zapravo, Jokićevih 8,6 asistencija po utakmici je jednako sa najboljim rezultatom u ovoj kategoriji kada je reč o centrima. Prethodno je samo Vilt Čemberlen dodavao više od 8 lopti po utakmici i to u szeoni 1967/68 (8,6).
Embid je sa druge strane mnogo više od puke sile i snage, a njegova šuterska sposobnost je izuzetno problematična za protivničke odbrane.
Jokić je solidan u odbrani, ali je u slučaju Embida to njegova najveća vrednost. Ujedno, obojica igrača su dosta mobilna, što je retkost za visoke košarkaše.
Tagovi
