Nikola Jokić je stigao na severnoamerički kontinent i po njegovom starom dobrom običaju to je uradio toliko tajanstveno da nas je o tome izvestila prolaznica koja ga je prepoznala na aerodromu. Dobro, ima malo i do toga što Adrijan Vojnarovski sa ESPN-a sada ima važnija posla.
Centar Denver Nagetsa se nije baš usrećio tokom boravka u Srbiji – zarazio se koronavirusom i morao je da se izoluje (neko će reći da to za Jokića i nije neki problem), a zatim je zbog tehničkih i organizacionih problema njegov put u Sjedinjene Države nekoliko puta odlagan.
Sada kada je sleteo, uz prisustvo antitela i odsustvo značajnog broja kilograma, ponovo možemo da se vratimo neformalnom serijalu Jokić u Americi i da nastavimo sa pričama koje ponekad liče na crtani film.
Ovoga puta, Diznijev svet, kompleks u kom će se igrati nastavak NBA lige, biće idealan ambijent za jednog neprilagođenog superheroja koga nije nacrtao Sten Li jer da jeste bio bi brz, mišićav, energičan…
A Jokić je samo – super.
Sada će biti u svom „prirodnom“, romantičnijem ambijentu i postavlja se pitanje šta bi moglo da se dogodi u nastavku najjačeg košarkaškog takmičenja na planeti i kakvu će ulogu u svemu tom imati Denver Nagetsi i Nikola Jokić.
Za početak je važno naglasiti da se ovakva situacija nije dogodila nikada od kada je Džejms Nejsmit izmislio košarku, pa je teško izaći van nivoa pretpostavki.
Denver bi, to bi moralo biti logično za ekipu koja mnogo toga zasniva na timskoj igri, mogao da ima mnogo problema po povratku na teren s obzirom na razdvojenost tima i nemogućnost zajedničkog treninga. Sa druge strane, upravo bi ti uigrani sistemi i ustaljeni mehanizmi koje Nagetsi imaju, mogli da pomognu da se oni kao ekipa pre drugih vrate u kolosek.
Jokić bi, to bi takođe moralo biti logično za nekog u koga su često upirali prstom i zvali ga „krofnom“, mogao da bude mnogo pokretljiviji i agilniji na obe strane parketa s ozbirom na to da je izgubio dosta kilograma. Sa druge strane, pitanje je da li će fizički moći da se suprotstavi rivalima i koliko je gubitak kilograma uticao na njegovu čvrstinu?
U moru nepoznanica i među izgubljenim kilogramima i izgubljenim rutinama, i za Denver i za Jokića biće važno da srpski košarkaš što pre aktivira svoja najubojitija oružja.
Poput Aladina, Jokić je lako prevazišao ustaljene društvene norme bogatstva, izgleda, ponosno uzdignutog novca – potpuno odstupa od onog što bi se moglo nazvati uobičajenim, široko se smeje i brzo misli.
Slično Simbi, Jokića je testirala košarkaška sudbina – nije ušao u izgrađen sistem sa velikim brojem kvalitetnih igrača, već je u dobroj meri sistem građen po njemu, a njegovi Timon i Pumba nisu tako spektakularni igrači poput onih u protivničkim ekipama. Ipak, već je pokazao da zaslužuje presto…
Kao Nemo, Nikola je uspeo da iz sporedne uloge postane omiljeni lik gledalaca, da se bori sa ajkulama – njihovom zaostavštinom, publikom, brendiranim patikama i pre svega kvalitetom – i da s sprijatelji sa kornjačama…
Naposletku, Džoker je kao Pongo, onaj dalmatinac koji je uspeo da spase drugih 100. Pametniji i snalažljiviji od drugih, spreman da se žrtvuje ako treba i sedam produžetaka da se igra.
Jokić jedino više nije poput Bejmaksa, buckast i smotan. Ali je i dalje super.
Košarkaški crtani junak, superheroj ljudi širom Kolorada, imaće težak zadatak da se vrati na teren, pred prazne tribine, tako da najviše što može liči na onog Jokića u kog smo iskolačenih očiju gledali iz jutra u jutro.
Njegov je domaći teren i polje sumnji i nepoverenja da će tako biti.
On ih privlači poput odbrane koju navuče na sebe a onda izmisli magičan pas za saigrača slobodnog na liniji za tri poena.
Da bi ovaj crtani imao srećan kraj i saigrači će morati ponešto da pogode.
Može li u ovom pandemijskom ludilu magični Jokić da donese čudo i stavi prsten na ruku? Šampinski prsten osvajača NBA lige?
Tagovi
