Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta NIS-a i zato već duže od decenije ova kompanija realizuje svoju „zelenu agendu“ i na tom putu beleži odlične rezultate.
PRERASTANJE U ENERGETSKI HOLDING
Godine 2012, NIS je u skladu sa strategijom prerastanja iz naftne kompanije u energetski holding počeo širenje poslovanja u oblasti elektrogeneracije. Još od 2013. godine realizuje se program kogeneracije i do sada su na osam lokacija na naftnim i gasnim poljima u Srbiji izgrađene male elektrane, čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW. U ovim postrojenjima NIS od gasa, koji je zbog lošeg kvaliteta ranije spaljivan na baklji, proizvodi toplotnu i električnu energiju, čime se ostvaruje ekonomska dobit, ali i unapređuje zaštita životne sredine i sprečava emisija štetnih gasova u atmosferu. U program kogeneracije NIS je do sada uložio više od 20 miliona evra. Pored Srbije, kompanija je i u Rumuniji započela sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije iz gasa u bušotini Žombolj, što je prvi takav projekat koji NIS realizuje van granica Srbije.
Najveći i najvažniji projekat NIS-a u oblasti elektroenergetike u ovom trenutku je izgradnja Termoelektrane-toplane Pančevo, koja se realizuje u saradnji sa ruskom kompanijom „Gasprom energoholding“. Vrednost investicije je oko 180 miliona evra, a instalisani kapacitet je do 200 MW. U novoj elektrani proizvodiće se toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će proizvedena električna energija biti usmerena u energetski sistem Srbije. Na ovaj način NIS će dodatno doprineti energetskoj stabilnosti naše zemlje, dok će se električna energija proizvoditi na ekološki prihvatljiviji način – iz prirodnog gasa.
AMINSKO POSTROJENJE – SPREČAVANJE DOSPEVANJA UGLJEN-DIOKSIDA U ATMOSFERU
Takođe, NIS je kod Elemira 2016. godine pustio u rad Aminsko postrojenje u koje je uloženo više od 30 miliona evra. Osim pozitivnog biznis efekta, ovaj projekat ima i značajnu ekološku komponentu, jer je način prerade u ovom postrojenju takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen-dioksida u atmosferu. Tehnologija koja se primenjuje u Aminskom postrojenju je HiPACT (High Pressure Acidgas Capture Technology), jedna od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa.
DUBOKA PRERADA – STROGI EKOLOŠKI KRITERIJUMI I VEĆA KONKURENTNOST RAFINERIJE U PANČEVU
U novembru 2020. godine, NIS je pustio u rad projekat „Duboka prerada“ u Rafineriji nafte Pančevo, vredan više od 300 miliona evra. Početkom rada novih postrojenja, Rafinerija u Pančevu postala je jedna od najmodernijih rafinerija u ovom delu Evrope, sa dubinom prerade od 99,2 odsto što je u rangu najboljih svetskih postrojenja. Takođe, omogućen je početak domaće proizvodnje naftnog koksa koji se ranije isključivo uvozio u Srbiju. Pored značajnih finansijskih efekata, „Duboka prerada“ je donela i važne ekološke benefite, kao što su prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora i smanjenje emisije SO2 za 98,8%, praškastih materija za preko 50% i azotnih jedinjenja za 9,8%.
DALJA MODERNIZACIJA PANČEVAČKE RAFINERIJE – DIGITALIZACIJA I EKOLOGIJA
U narednom periodu, digitalizacija će biti ključni pokretač aktivnosti u svim oblastima, a isti trend se očekuje i u energetskoj industriji. Zbog toga NIS nastavlja sa realizacijom digitalnih projekata u svim oblastima poslovanja, od istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, do komunikacije sa potrošačima. Sa ovim ulaganjima biće nastavljeno i u pančevačkoj rafineriji gde su već započete aktivnosti na modernizaciji kompleksa katalitičkog krekinga (FCC) za proizvodnju dizela, benzina i gasova, kao i na izgradnji pogona za proizvodnju visokooktanske benzinske komponente ETBE. Reč je o projektu vrednom 80 miliona dolara, čija se finalizacija očekuje u narednim godinama.
Takođe, NIS će nastaviti da radi na primeni digitalnih projekata, koji će omogućiti efikasniji i pouzdaniji rad Rafinerije. Jedan od digitalnih projekata koji je u fazi implementacije je prediktivno održavanje sistema, a reč je o ranom prepoznavanju potencijalnih kvarova na opremi čime se smanjuje mogućnost neplanskih zastoja u fabrici. Intenzivno se radi i na drugim projektima, kao što su Mobile Operator, ECONS, Digital Trainings, a koji imaju za cilj da se unapredi dalja efikasnost i bezbednost radnih procesa u rafineriji.
Kada su u pitanju investicije u ekološke projekte u svim segmentima poslovanja, NIS je od 2009. godine u zaštitu životne sredine uložio oko 120 miliona evra. Jedan od benefita ovih ulaganja je i činjenica da je Rafinerija nafte u Pančevu u 2017. godini postala prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je od nadležnih državnih organa dobilo IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa domaćim i evropskim ekološkim propisima. I u narednim godinama, zaštita životne sredine ostaje prioritet NIS-a, jer su kompaniji ekološki projekti koji čuvaju i unapređuju život zajednice jednako važni kao i rezultati koje ostvaruje.
Ovaj tekst objavljen je u specijalnom dodatku Nedeljnika „Energija danas“, povodom Dana planete Zemlje